Kina je krajem 2025. godine zabeležila nešto što nijedna država nikada nije uspela: trgovinski suficit u dolarima prešao je 1 bilion dolara (hiljadu milijardi), i to pre završetka godine. Prema zvaničnim podacima, izvoz je u novembru porastao za 5,9%, dok je uvoz porastao tek neznatno, manje od dva procenta. Time je trgovinski suficit za prvih 11 meseci dostigao 1,08 biliona dolara, oborivši rekord iz cele 2024. godine.
Kineski izvoz u SAD pao je gotovo 29% u odnosu na isti mesec prošle godine, ali to nije oslabilo ukupne rezultate. Naprotiv – izvoz u druge regione eksplodirao je. Prema podacima carine, Kina je nadoknadila američke gubitke širenjem izvoza u Jugoistočnu Aziju, Afriku, Evropu i Latinsku Ameriku, čime je trgovinski rat pretvorila u geografski preokret.
Novembarski globalni izvoz od 330,3 milijarde dolara premašio je očekivanja ekonomista, dok je uvoz iznosio 218,6 milijardi. Ekonomisti upozoravaju da „novembarski podaci verovatno još ne odražavaju efekat smanjenja američkih carina“, kako je napisala Lin Song iz ING Banke, sugerišući da bi kineski izvoz mogao rasti još snažnije u narednim mesecima.
Uprkos pritiscima, Kina se približava cilju godišnjeg rasta od oko 5%, dok istovremeno učvršćuje status najvećeg izvoznika na svetu.
Trampove carine nisu zaustavile kineski talas
Prvi trgovinski udari Donalda Trampa tokom njegovog drugog mandata bili su zasnovani na ideji da „Kina ne može opstati bez američkog tržišta“. U stvarnosti, Kina je pokazala da može – i te kako.
Dok je izvoz u SAD padao, Kina je: preusmeravala finalnu montažu u Meksiko, Vijetnam, Maleziju i Afriku, povećavala isporuke električnih automobila, elektronike, baterija i solarnih panela i osvajala nova tržišta brže nego što je gubila stara.
Rezultat? Kina danas prodaje Evropi više nego dvostruko od onoga što od nje kupuje, a evropski proizvođači priznaju da ne mogu da pariraju kineskim cenama, pošto je juan potcenjen, a kineske cene konstantno padaju.
„Biće izuzetno teško, ako ne i nemoguće, da Evropa uopšte konkuriše kineskim proizvođačima“, upozorio je Jens Eskelund, predsednik EU Privredne komore u Kini, navodeći da je juan potcenjen „30% ili više“, piše AP.
Drugim rečima – Kina je rat cenama dobila pre nego što je i počeo.
Slab juan kao strateški instrument
Kina poseduje još jedan adut koji Trampova administracija nije mogla da neutrališe: najveće devizne rezerve na planeti.
The World Factbook procenjuje da Narodna banka Kine drži čak 3,5 biliona dolara u rezervama — više nego bilo koja druga država na svetu.
Ove rezerve nastale su kao posledica trajnih trgovinskih suficita. Kako bi sprečila prebrzo jačanje juana, kineska centralna banka masovno kupuje strane valute, čime povećava domaću količinu novca. To nosi rizik inflacije – ali Kina ga kontroliše kroz sofisticiranu strategiju sterilizacije, kojom poništava efekat sopstvenih intervencija.
Upravo ovaj mehanizam omogućio je Kini da godinama održava juan slabim, izvoz konkurentnim, a svoje industrijske gigante nezaustavljivim. Devizne rezerve služe kao štit protiv ekonomskih udara, čime Kina vodi rat iz pozicije finansijske snage koju SAD ne mogu da repliciraju.
Retki metali
Na skali od nula do deset, predsednik SAD Tramp rekao je novinarima da bi svom „neverovatnom“ sastanku 30. oktobra sa kineskim predsednikom Si Đinpingom dao ocenu „12“.
Ali Trampovo fantastično rangiranje prikrilo je neprijatnu istinu koja se jasno pokazala u nedeljama pre sastanka: kineska gotovo potpuna kontrola nad retkim zemnim mineralima daje joj odlučujuću prednost u odnosu na SAD i ostatak sveta.
Kina danas kontroliše 61% svetske proizvodnje retkih zemnih elemenata i preko 90% njihove prerade. Reč je o mineralima bez kojih je praktično nemoguće napraviti raketne sisteme, satelitsku opremu, električne automobile, magnete komponente, napredne čipove, itd.
Kada je Kina početkom oktobra objavila nova izvozna ograničenja, šok u industrijskom svetu bio je ogroman. Ove restrikcije pojavile su se neposredno pred Trampov susret sa Si Đinpingom, što je jasno pokazalo ko sada postavlja uslove.
Američki ministar finansija Skot Besent upozorio je: „Oni su uperili bazuku u lance snabdevanja i industrijsku osnovu celog slobodnog sveta.“
Tramp je u Pusanu dobio samo privremenu odgodu zabrana. Si je zauzvrat dobio: smanjenje američkih carina, pauziranje povećanja lučkih taksi, kanale direktne komunikacije sa Nvidijom, obnovu kineskih kupovina američkih proizvoda.
Prema stručnjacima ovo je bio trenutak preokreta u odnosu moći.
Tramp je nakon sastanka poručio da će SAD za „18 meseci“ postati nezavisne od kineskih retkih metala. Ali stručnjaci su ove navode ocenili kao „čistu iluziju“.
Za američku nezavisnost potrebno je: potpuno obnavljanje rudarske industrije, razvoj nove tehnološke infrastrukture, izgradnja postrojenja za preradu retkih zemalja, smanjenje ekoloških standarda, ulaganja u stotinama milijardi dolara, a za sve to period od najmanje 10 do 15 godina.
U isto vreme, Kina je svoj plan razvijala još od 1990-ih, kada je Deng Sjaoping rekao: „Bliski istok ima naftu; Kina ima retke zemlje.“
Privremeno primirje neće trajati
Uprkos kratkotrajnom trgovinskom „primirju“ iz oktobra, analitičari upozoravaju da je reč o krhkom dogovoru.
Stručnjak BNP Paribasa Či Lo ocenjuje da su SAD i Kina i dalje „u strateškom ćorsokaku“ i da je primirje samo tanak sloj preko dubokog rivalstva.
Iako je kineska fabrička aktivnost u novembru opala osmi mesec zaredom, ekonomisti smatraju da to nije znak slabosti, već posledica američkih carina, a ne unutrašnje krize, i da će izvoz nastaviti da raste.
Morgan Stanley predviđa da će Kina do 2030. povećati svoj udeo u globalnom izvozu na 16,5%, zahvaljujući električnim vozilima, robotici, baterijama i drugim naprednim tehnologijama.
„Uprkos protekcionizmu G20 zemalja, verujemo da će Kina nastaviti da povećava udeo u svetskom izvozu“, napisao je Ćetan Aja iz Morgan Stanley.
