Istovremeno, analiza ukazuje da će do kraja decenije Srbija po ukupnoj ekonomskoj snazi značajno nadmašiti i Sloveniju, čime se potvrđuje njeno pozicioniranje kao centralnog ekonomskog stuba Zapadnog Balkana.
IFIMES u analizi pod nazivom "Srbija 2026: Ekonomski iskorak u eri rastućih globalnih i regionalnih izazova", ocenjuje da se ovaj ekonomski uspon odvija u znatno složenijem i neizvesnijem globalnom okruženju nego ranijih godina.
Slabljenje multilateralnih institucija, rast geopolitičkih tenzija i sve izraženija veza između ekonomije i bezbednosti stvaraju ambijent u kojem ekonomski rast sam po sebi više ne predstavlja garanciju dugoročne stabilnosti. U tom kontekstu, Srbija se trenutno nalazi u fazi relativne makroekonomske konsolidacije, ali uz pojačane spoljne i unutrašnje rizike.
Prema projekcijama MMF-a na koje se poziva IFIMES, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2026. godini mogao bi da se kreće između tri i četiri odsto, uz inflaciju pod kontrolom i stabilno tržište rada.
Fiskalni deficit i javni dug ostaju u održivim okvirima, dok se rast tekućeg deficita tumači pre svega kroz investicije i uvoz vezan za razvojne projekte. Institut navodi da takvi pokazatelji potvrđuju otpornost makroekonomskih politika, ali i ukazuju na potrebu nastavka strukturnih reformi i jačanja institucionalnog ambijenta.
Poseban akcenat stavljen je na energetsku bezbednost kao ključni element budućeg razvoja. IFIMES ukazuje na značaj strateških odluka u energetskom sektoru, uključujući planove za jačanje državnog uticaja u Naftnoj industriji Srbije i obezbeđivanje dugoročne stabilnosti Rafinerije Pančevo.
Strane direktne investicije, koje su u prethodnoj godini premašile više milijardi evra, zajedno sa infrastrukturnim projektima i industrijskom bazom, predstavljaju važan oslonac rasta.
Istovremeno, analiza upozorava da jačanje ukupne ekonomske snage ne znači automatski i rast životnog standarda. Iako Srbija po veličini ekonomije preuzima vodeću ulogu u regionu, i dalje zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom po BDP-u po glavi stanovnika.
Ovakav raskorak, prema IFIMES-u, stvara paralelnu realnost u kojoj ekonomski rast jača međunarodnu poziciju zemlje, dok unutrašnji socijalni izazovi zahtevaju pažljivo usklađivanje razvojnih politika sa potrebama građana.
U završnom delu izveštaja, IFIMES razmatra nekoliko mogućih pravaca budućeg razvoja, od stabilnog rasta u uslovima kontrolisanih geopolitičkih rizika, preko ubrzanog ekonomskog zamaha zasnovanog na energetskim i institucionalnim reformama, do nepovoljnog scenarija u slučaju ozbiljnijih globalnih poremećaja i pada investicija.
Institut zaključuje da će sposobnost Srbije da kvantitativni ekonomski rast pretvori u održiv i inkluzivan društveni razvoj predstavljati ključni test ekonomske i socijalne politike u narednoj deceniji.
