Za više od godinu i po dana otkad je objavljen u međunarodnom naučnom časopisu, 115.000 puta pročitan je rad u kom se dokazuje da će biti štetnih posledica po životnu sredinu, ukoliko se u dolini Jadra bude kopao litijum.
Iako ga takva čitanost svrstava u jedne od najčitanijih, članak koji potpisuje profesorka i naučna savetnica Dragana Đorđević sa svojim saradnicima - povučen je 6. janura ove godine. Dodaje profesorka, posle više napada koji sada, kaže, već daleko prevazilaze nivo naučne debate.
"Ono što je bitno da istaknem je da rad ne bio bio objavljen da nije imao naučnog doprinosa. Dakle, nauka nije napadala rad, napadali su ga ljudi koji rade u kompaniji i ljudi koji imaju direktni interes od otvaranja rudnika", kaže Đorđević.
Ispravku rada ili njegovo povlačenje još u avgustu 2024. tražila su trojica sprskih profesora, koji su bili angažovani na projektu Rio Tinta. Skupa s glavnim naučnikom te kompanije tvrdili su da je članak naučno neutemeljen, neistinit i manipulativan.
Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović za N1 kaže da iako je povlačenje rada pokazalo da su bili u pravu - nema razloga za likovanje.
"Nije mi ni dan danas jasno, osim tog opozicionog delovanja, što je potpuno u redu, zašto je bila potrebna tolika manipulacija da se uradi. Nije bilo nikakve potrebe uvlačiti nauku i naučne časopise u klasičnu inženjersku priču, jer ovaj projekat je davno prešao iz istraživačkog u projektantski nivo i ne znam zašto se uvukla cela priča u nauku", kazao je Jovović.
Ali uvukla se, pa su primedbe na rad slali i drugi istraživači iz Amerike, Kanade i regiona. Naposletku, uredništvo časopisa Nature - Scientific Reports odlučuje da povuče rad iz tri razloga. Kao prvi navodi da u studiji nedostaje početni nivo kontaminacije, odnosno štetnih materija pre nego što je "Rio Tinto" počeo da sprovodi istražna bušenja.
Naučnik i koautor članka Jovan Tadić kaže kako je uloga naučnika "reaktivna", te da oni nemaju mogućnost da predvide odluke kompanije koja želi da vrši istraživanja na određenom tlu.
"Naravno da ne možemo to da znamo jer mi ne možemo anticipirati gde će koja kompanija da buši pa pre toga ići i uzimati uzorke. Naša priroda je nužno reaktivna kao naučnika - tek kad se nešto desi možemo se uključiti u proces", objanjava Tadić.
Ne stoje, prema mišljenju ovog kooautora članka, ni druge dve primedbe, od kojih se u jednoj navodi kako članak nije adekvatno razmotrio procenu uticaja na životnu sredinu incidenta iz 2014. godine, kada se u tom području izlio rudarski otpad iz skladištu jalovine Stolice. Navodi se i da "članak koristi jak uzročni jezik tamo gde nije potkrepljen dostupnim podacima/dokazima".
"Interpretacija je ovde bila pod znakom pitanja, a ne fakticitet rada. Dakle, ne postoje kritike niti na načine uzorkovanja niti na procedure merenja ili tehnike hemijske analize kojima je utvrđeno šta zapravo tamo curi iz tih bušotina", objašnjava Tadić.
Profesor Jovović saglasan je da bi projekat mogao da se izvede bez značajnih uticaja na životnu sredinu, ali veruje da se od istog - odustalo.
"I dalje tvrdimo da je projekat takav da bi mogao da se izvede bez značajnih uticaja na životnu sredinu, ali od projekta manje-više nema ništa, kompanija je projekat zaustavila. Mislim da nema potrebe više da se niti ko od autora, niti od nas s druge strane, koji smo taj rad komentarisali, da se javljamo. Šta je bilo bilo je, to je to", zaključuje Jovović.
Ali to nije to i ovde nije kraj, kažu autori studije. Povlačenje rada vide samo kao marketinšku i privremenu posledicu, pa će prihvatiti ponudu uredništva da se rad republikuje, pošto ga preprave i dodaju još mnogo novih podataka koji potvrđuju njihovu tezu - da će kopanje litijuma potkopati životnu sredinu.
Maja Nikolić
