Srbija ima isti penzioni model kao većina Evrope, ali znatno niža primanja. Uprkos redovnom uvećavanju penzija, gotovo svaki treći penzioner živi na ivici egzistencije, navodi RTS, izdvajajući šest ključnih razloga koji objašnjavaju zašto je penzionerska stvarnost u Srbiji upravo takva.
Raspon penzija u Srbiji kreće se od oko 21.000 do više od 255.000 dinara (maksimalna penzija iznosi 255.231,18 dinara), ali iza tih brojeva krije se izuzetno neujednačena penzionerska stvarnost, navodi RTS.
Dok najviša primanja ima tek 86 penzionera, više od 200.000 ljudi mesečno prima penziju manju od najniže zakonske.
Iz razgovora sa Milošem Grabundžijom iz Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“ i Radojkom Nikolić, urednicom „Biznis magazina“ i „Ekonometra“, RTS izdvaja šest ključnih stvari o raspodeli penzija u Srbiji.
Veliki broj penzionera prima penziju ispod ili na nivou najniže
Penzije se kreću od oko 21.000 do više od 255.000 dinara, ali najviše iznose prima zanemarljiv broj ljudi – svega 86 penzionera, što ukazuje na izraženu nejednakost u sistemu.
Oko 27 odsto penzionera u Srbiji prima najnižu penziju ili čak manje od nje, što ukazuje na izrazito nepovoljnu strukturu penzionerskih primanja. Posebno su ugroženi korisnici porodičnih i poljoprivrednih penzija, kod kojih su doprinosi u prošlosti bili drugačije uređeni.
Poljoprivredne penzije su sistemski potcenjene
Penzije se danas obračunavaju u odnosu na prosečnu zaradu, što dodatno umanjuje iznos penzija za one koji su imali nestandardne oblike uplata, poput poljoprivrednika.
Poljoprivrednici su decenijama plaćali porez, a ne klasične doprinose, što se danas odražava u izuzetno niskim penzijama. Iako su formalno izmirivali obaveze prema državi, sada dobijaju penzije koje su znatno ispod životnog minimuma.
3. Srbija nije izuzetak po strukturi penzionog sistema, ali jeste po visini primanja
Srbija primenjuje takozvani Bizmarkov sistem solidarnosti, koji koristi većina evropskih zemalja - sadašnji zaposleni finansiraju sadašnje penzionere. Razlika je u tome što mnoge zemlje imaju garantovanu minimalnu penziju znatno višu od srpske, iako je kupovna moć delimično uporediva zbog različitog životnog standarda.
Odnos broja zaposlenih i penzionera trenutno
nije loš, ali sistem i dalje zavisi od države
Na jednog penzionera dolazi oko 1,7 zaposlenih, što je bolje nego ranijih godina, ali nedovoljno da sistem samostalno funkcioniše. Ovaj sistem najbolje je funkcionisao sedamdesetih godina prošlog veka kada je odnos bio 3:1 u korist zaposlenih. Deficit u penzionom fondu i dalje pokriva država, što pokazuje ograničenu održivost bez budžetske podrške.
Nominalni rast penzija ne znači i realno poboljšanje standarda
Iako je prosečna penzija od 2020. do 2025. godine nominalno udvostručena, realna kupovna moć je gotovo ista. Inflacija, posebno rast cena hrane i lekova, „pojela“ je najveći deo povećanja, što penzioneri osećaju u svakodnevnom životu.
Najveći teret za penzionere su troškovi lečenja i lekova
Za razliku od mlađih generacija, penzioneri značajan deo prihoda troše na zdravstvene usluge i lekove, često i u privatnom sektoru. Upravo ta struktura troškova čini njihov realni standard težim nego što gole brojke o visini penzija pokazuju
