Autor članka, novinar Aleksander Dergaj, konstatuje: „Dok se u saksonskom Cvikauu i u Švebiš Gmindu u Baden-Virtembergu gase svetla, u Debrecinu, Kečkemetu i Novom Sadu niču visokotehnološke fabrike. Nemački koncerni i svetski brendovi masovno premeštaju proizvodnju u Mađarsku i Srbiju – od auto-delova do lepkova – privučeni platama koje su i do 70 odsto niže nego u Nemačkoj i politikom koja investitorima prostire crveni tepih“.
Odlazak iz Nemačke
U tekstu se potom navode primeri – 2023. britansko-nemački proizvođač auto-delova GKN Driveline zatvara svoju lokaciju u Cvikau-Mozelu i više od 800 zaposlenih ostaje bez posla, iako kompanija nije proizvodila gubitke. Istovremeno je nastala nova fabrika poluosovina u mađarskom Miškolcu i to uz subvencije mađarske vlade, prenosi Dojče vele.
Navodi se i primer diseldorfskog koncerna Henkela koji je 2024. zatvorio svoju fabriku lepkova kod Drezdena, proizvodnja je premeštena u mađarski Kerenj. I dobavljač automobilske industrije Mahle iz Štutgarta već je 2022. zatvorio svoju fabriku u saksonskom Frajbergu.
Autor teksta potom kaže: „Dok se u istočnoj Nemačkoj i šire zatvaraju fabrike, nemačka automobilska industrija investira milijarde u Mađarsku. BMW je 2025. u Debrecinu otvorio svoju prvu evropsku fabriku posle dve decenije. U visokomodernu fabriku uloženo je više od dve milijarde evra, a proizvodiće isključivo električne automobile Nove klase.
Dugoročno bi trebalo da nastane više od 2.000 radnih mesta. Mercedes je u februaru 2025. najavio proširenje svog postojećeg pogona u mađarskom Kečkemetu za milijardu evra“.
Iz teksta saznajemo da je Mercedes najavio da će do 2030. udeo proizvodnje u zemljama sa nižim troškovima rada porasti sa 15 na 30 odsto. A troškovi proizvodnje u Mađarskoj su oko 70 odsto niži nego u Nemačkoj. Osim toga tehnološki koncern ZF Fridrihshafen gradi u Mađarskoj čak dve nove fabrike, u Kečkemetu i Debrecinu. Boš je početkom 2025. otvorio novi logistički centar u Miškolcu, vredan 147,6 miliona evra.
Srbija – slobodna trgovina sa EU, Evroazijom i Kinom
„I Srbija, koja nije članica EU, privlači nemačke industrijske šampione. Kontinental je u februaru 2023. otvorio visokotehnološku fabriku elektronike u Kaću kod Novog Sada. Postrojenje površine 30.000 kvadratnih metara proizvodi displeje i infotejnment-sisteme. Koncern je investirao oko 150 miliona evra, a planirano je otvaranje oko 1.500 radnih mesta, navodi se na DW.
ZF od 2019. upravlja fabrikom u Pančevu, gde se proizvode električni motori i delovi menjača. Godine 2023. usledilo je proširenje proizvodnje na elektroniku za hibridna vozila.
Specijalista za izduvne sisteme Bojsen otvorio je 2021. u Subotici svoju najveću fabriku u inostranstvu. Uloženo je 65 miliona evra u pogon koji proizvodi kompletne izduvne sisteme za Mercedes i Audi i zapošljava 500 radnika.
Srbija privlači investitore jedinstvenom prednošću. Zemlja ima sporazume o slobodnoj trgovini kako sa EU, tako i sa Evroazijskom ekonomskom unijom, Turskom, Velikom Britanijom i, od oktobra 2023, sa Kinom.
Roba proizvedena u Srbiji može se bez carina izvoziti na tržišta sa ukupno oko 2,7 milijardi potrošača. U 15 slobodnih ekonomskih zona kompanije dodatno uživaju oslobađanje od carina na uvezene materijale i mašine, kao i poreske olakšice“.
Razlozi premeštanja proizvodnje
U svojoj analizi autor dolazi do zaključka da je recimo mađarska radna snaga tri puta jeftinija od nemačke (1.500 evra bruto naspram 4.600 evra bruto u Nemačkoj), a stopa poreza na dobit je najniža u Evropi – devet odsto.
Opterećenja u Nemačkoj iznose oko 30 odsto. U Mađarskoj je jeftinija i energija. Osim toga vlast vrbuje strane investiture setom mera: subvencije, poreske olakšice, povoljno građevinsko zemljište i brze dozvole.
„Marko Graf, generalni direktor Privredne komore Osnabrik, kritikuje nemačke uslove. U Nemačkoj se investitorima, nažalost, previše retko prostire čuveni crveni tepih. Najkasnije u fazi realizacije sustigne ih birokratija. U Mađarskoj i Srbiji, nasuprot tome, investitori se dočekuju raširenih ruku, procedure se ubrzavaju, a problemi se rešavaju pragmatično”.
Kako prenosi Dojče vele, u tekstu se napominje da odliv nije samo stvar istočne Nemačke. Najrazvijenija nemačka pokrajina Baden-Virtenberg je takođe pogođena. Boš je najavio da će do 2030. kompletnu proizvodnju kamionskih komponenti preseliti u Mađarsku. A koncern ZF je najavio da će do 2028. ukinuti do 14000 radnih mesta u Nemačkoj.
A sindikati upozoravaju da protivmere nemačke vlade koje bi trebalo da rasterete firme nemaju očekivane rezultate. „Aktuelna zatvaranja fabrika kod mnogih bude sećanja na devedesete godine, kada su nakon ponovnog ujedinjenja u istočnoj Nemačkoj nestali bezbrojni industrijski pogoni.“
Nisu samo Nemci
„Region između Budimpešte i Beograda ne privlači samo nemačke investitore. Kineski proizvođač električnih automobila BYD gradi u mađarskom Segedinu, blizu srpske granice, svoju prvu evropsku fabriku.
Mađarska vlada podstiče projekat kao jednu od najvećih investicija u istoriji zemlje. Železnička pruga između Beograda i Budimpešte, finansirana kineskim kapitalom, treba da unapredi logistiku.
Već 2022. godine petina ukupnog srpskog izvoza poticala je iz automobilske industrije. Zemlja se od agrarne države razvila u čvrst deo evropskih lanaca snabdevanja“.
Zaključak u tekstu glasi da Nemačka gubi svoje nekadašnje jedinstvene lokacijske prednosti. Decenijama je nemačka industrija važila za vodeću u kvalitetu i produktivnosti, a slogan „Made in Germany“ za dragocenu oznaku kvaliteta.
„Mađarska i Srbija su sustigle taj nivo. Nemačke kompanije izričito hvale kvalifikacije, produktivnost i radnu etiku lokalnih zaposlenih. Boš, na primer, kroz dualne programe obuke na licu mesta obezbeđuje da kadrovske kompetencije budu gotovo na zapadnoevropskom nivou.
Pogoni poput ZF-ove fabrike u Pančevu visoko su automatizovani i racionalno organizovani, bez istorijski izraslih struktura starih nemačkih fabrika.
Ako se sada i istraživanje i razvoj koncerna presele zajedno sa proizvodnjom, ostaje malo razloga da se proizvodnja zadrži u skupljim regionima. ZF je 2023. u Novom Sadu otvorio sopstveni razvojni centar sa 150 inženjera koji rade na električnim pogonima sledeće generacije.
Oblasti sa visokim znanjem grade se direktno u Srbiji, a ne nužno više u Nemačkoj.
Kombinacija uštede troškova, podsticaja i strateškog planiranja budućnosti trenutno navodi nemačke privredne lidere da istočnu Evropu sve češće favorizuju u odnosu na Nemačku“.
