Budimpešta i Bratislava traže alternativne isporuke nakon obustave ruskih tokova preko Ukrajine.
Spor oko isporuka nafte centralnoj Evropi dodatno je eskalirao , nakon što je Hrvatska upozorila na zahteve Mađarske i Slovačke za dodatnim količinama ruske nafte.
Naftovod Družba, koji iz Rusije preko Ukrajine snabdeva Mađarsku i Slovačku još od šezdesetih godina, zatvoren je od 27. januara.
Ukrajina je saopštila da je obustava posledica ruskog napada na infrastrukturu, dok Mađarska i Slovačka optužuju Kijev da namerno zadržava isporuke.
Zastoj dolazi uoči izbora u Mađarskoj 12. aprila, na kojima premijer Viktor Orban, poslije 16 godina na vlasti, prema anketama zaostaje za protivnicima.
Orban je otvoreni protivnik kandidature Ukrajine za članstvo u Evropskoj uniji, a Mađarska i Slovačka su tokom gotovo četiri godine rata održavale radne odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Mađarska i Slovačka su u ponedeljak zatražile od Hrvatske da pomogne u obezbeđivanju isporuka ruske nafte morskim putem preko naftovoda Adria (JANAF).
Hrvatski ministar ekonomije Ante Šušnjar rekao je da bi tim pravcem moglo da se transportuje više nafte, ali je naglasio da ona ne treba da bude ruskog porekla.
„Barel kupljen od Rusije nekim zemljama može delovati jeftinije, ali pomaže finansiranju rata i napada na ukrainski narod“, napisao je Šušnjar u objavi na mreži X.
Mađarska naftna kompanija MOL nije odgovorila na Rojtersova pitanja upućena mejlom.
Slovačka je potvrdila da je zajedno sa Mađarskom zatražila od Hrvatske da obezbijedi isporuke ruske nafte preko naftovoda Adria (JANAF).
Mađarska i Slovačka su takođe pokrenule razgovore o puštanju dela nafte iz sopstvenih rezervi za vanredne situacije. Prema zakonima EU, obavezne su da imaju zalihe u obimu od 90 dana potrošnje.
„Ne postoje kratkoročni rizici po bezbednost snabdevanja“, rekao je portparol Evropske komisije, dodajući da je Brisel u kontaktu i sa Ukrajinom u vezi sa rokovima za popravku naftovoda Družba.
Mada je EU, nakon izbijanja rata, uvela sankcije na uvoz ruske nafte morskim putem, Mađarska i Slovačka, kao zemlje bez izlaza na more, imaju izuzeća koja bi im omogućila da nabavljaju rusku naftu dopremljenu morem ukoliko dođe do prekida snabdevanja naftovodom.
Češki ministar ekonomije Karel Havliček takođe je rekao da bi njegova zemlja mogla da ponudi manje količine nafte Slovačkoj, kroz tok naftovoda Družba u pravcu istoka, nakon što su zapadni tokovi iz Ukrajine obustavljeni.
Američke sankcije ne zabranjuju evropskim zemljama uvoz ruske sirove nafte, ali najnovije mere Vašingtona usmerene na vodeće ruske izvoznike Rosnjeft i Lukoil mogle bi zakomplikovati svaki plan koji bi uključivao korišćenje hrvatske luke Omišalj ili naftovoda Adria.
Američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS), koja je u većinski ruskom vlasništvu, sprečile su operatera naftovoda da krajem prošle godine isporuči sirovu naftu toj rafineriji.
Kancelarija za kontrolu strane imovine pri američkom Ministarstvu finansija kasnije je toj rafineriji izdala privremenu dozvolu koja joj je omogućila da nastavi sa radom.
