Zajednički vazdušni napadi Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, pokrenuti 28. februara, brzo su prerastli u regionalni sukob koji je ozbiljno poremetio globalni avio-saobraćaj. Iran je odgovorio raketnim i dron napadima širom Bliskog istoka, dok su brojne države zatvorile vazdušni prostor ili ga drastično ograničile. Posledica je bio jedan od najvećih poremećaja u međunarodnom avio-saobraćaju poslednjih godina.
U prvim danima sukoba posebno su pogođeni najveći aerodromski habovi Persijskog zaliva – Dubai (DXB), Abu Dabi (AUH) i Doha (DOH) – kroz koje u normalnim okolnostima svakodnevno prolaze stotine hiljada putnika na interkontinentalnim presedanjima između Evrope, Azije, Afrike i Australije. Samo u prvoj nedelji krize otkazano je više od 23.000 letova, a većina aerodroma u regionu imala je drastično smanjen obim operacija ili su privremeno bili zatvoreni.
Dok su desetine hiljada putnika čekale evakuacione ili repatrijacione letove, deo putnika sa dubljim džepom pronašao je alternativu u privatnoj biznis avijaciji.
U svega nekoliko dana potražnja za čarter letovima naglo je porasla. Brokerske kompanije za privatne avione navode da je broj zahteva bio 200 do 300 odsto veći nego uobičajeno za početak marta. U takvim okolnostima cene su brzo porasle, pa su pojedini letovi iz regiona Zaliva ka Evropi dostizali i 200.000 dolara, posebno kada je reč o avionima koji mogu da prime između 10 i 15 putnika.
U normalnim okolnostima čarter let privatnim avionom na relaciji Rijad – Evropa za avion kapaciteta do 16 putnika košta oko 100.000 evra, ali su tokom prvih dana krize cene na nekim rutama bile duplo više. Brokerske kompanije navode da se letovi iz regiona Zaliva ka evropskim destinacijama trenutno kreću između 150.000 i 200.000 evra, u zavisnosti od tipa aviona, dostupnosti posade i ograničenja na rutama.
Razlog za ovakav rast cena bio je jednostavan: ponuda je postala ograničena. Mnogi privatni avioni ostali su parkirani na aerodromima koji su privremeno obustavili rad ili su se našli u zonama sa povećanim bezbednosnim rizikom. Istovremeno, deo operatera morao je da uračuna dodatne troškove premeštanja aviona i procene bezbednosti rute, što je dodatno povećalo cenu čartera.
