Dok ona peva za vlast jer kako sama kaže “kada si uz vlast nemaš problem” osuđeni zločinac i Vučićev koaliconi partner Vojislav Šešelj najavljuje da će ponovo oformiti JSO koja je raspuštena nakon što su njeni pripadnici zajedno sa Zemunskim klanom ubili Zorana Đinđića pri čemu to nije jedino političko ubistvo koje su izvršili.
Da to nije samo Šešeljevo obećanje videlo se u Areni gde su veterani JSO bili u Vučićevoj fan zoni okruženi razdraganim naprednjačkim ministrima, poslanicima i funkcionerima koji su lupali selfije sa tim likovima u crvenim beretkama.
Ako svojevrsnoj Šešeljevoj pretnji novim političkim ubistvima dodamo da je te 1994. godine dok je Vesna Zmijanac, sa sve vetrom u kosi, bila prva pevačka zvezda RTSa ubijena novinarka Dada Vujasinović onda možemo reći da Vučić zajedno sa ideologom kontrarevolucije i njegovim političkim ocem Šešeljem građanima nudi prošlost i smrt.
U toj atmosferi od predstavljanja kandidata za lokalne izbore, koje je uredno najavljeno nije bilo ništa. Vučić je seo sa kandidatima za sto koji je tim povodom postavljen na bini i biranim rečima ponovio staru i istinitu priču o tome da su naprednjaci zapravo tašna, mašna kombinacija ljudi koje baš briga za građane, narod i državu. I da tako više neće moći.
Prošli put kada je to izgovorio pred ministrima oni su ćutali i nije se desilo ništa. Logično i kandidati na bini su ćutali. I da su hteli da progovore nisu mogli jer mikrofona za njih bilo nije. Sve je izgledalo kao loša predstava ali to je deo strategije prema kojoj Vučić bira da sve kojima se okruži proglasi nesposobnim i glupim jer je samo tako on najsposobniji i najpametniji.
Umesto najavljene priče o detaljima Vučićevog plana 2030 ili 2035. dobili smo Garavi sokak plus nove pevačke zvezde koje na pitanje da li su se dvoumili da dođu i nastupaju na političkom skupu lakonski odgovaraju – mi samo radimo svoj posao. U toj političko- estradnoj gunguli čuveni Vučićev plan od pre neki dan je već zaboravljen, odnosno i ovaj poslednji, baš kao i svaki prethodni imao je rok trajanja kao jogurt u čaši.
Svi oni služe samo da skrene pažnju ljudima sa problema koji ih zveknu u glavu kada pređu kućni prag, uđu u prevoz, krenu u kupovinu, odu na posao, bolnicu ili roditeljski sastanak.
I nije to bila parada pijanstva i kiča kako je nekada pevao Balašević, mada je kičerice bilo za izvoz. I nije važan broj učesnika niti koliko je njih naterano, a koliko plaćeno da dođe.
Bila je ovo demonstracija sile sa sve navijačima koji su urlali sa tribina. Sve to je trebalo da uplaši one koji su protiv ovog režima. Ne znam da li se i ko uplašio ali svaki racionaln čovek je video da Vučić građanima nema više šta da ponudi.
Zato dok se iz naftalina vade stari hitovi zemljom Srbijom špartaju razbojnik i ratni huškač Dragoslav Bokan raspoređen u jedinicu za obračun sa pozorištem, biznismen koji je prizivao rađanski rat Branko Babić raspoređen na dužnost glavnog režimskog provokatora, prvi lažov Srbije Dragan Informer Vučičević raspoređen u ministarstvo za mržnju i ex Idol, ex demokrata, ex Krle - neraspoređen.
Oni od ljudi traže da glasaju za Vučića. Oni su lice onoga što je ostalo od ovog režima. Režima koji ne nudi budućnost nego nam je krade, režima koji nas vraća u prošlost i to uz pesmu. Režima koji nije dovoljno smeniti već ga je neophodno demontirati kako bi promenili sistem koji je Srbiju zaglavio u neoradikalskoj kaljuzi koja preti da nas sve proguta. A izlaz iz te kaljuge se jasno vidi.
Vide se znakovi pored puta. Potrebno je da pratimo te znakove, potrebno je da izaberemo pravac Evropa koji za one koji su od naroda krali a ljude maltretirala znači put za zatvor a za sve ostale je garancija da će živeti kao i ostali na ostatku kontinenta kome pripadamo geografskiy istorijski, kulturološki, ekonomski i civilizacijski.
Autorski tekst poslanika SSP-a Branka Miljuša
