Nekoliko dana uoči mitinga naprednjaka u Areni, redakciji N1 javio se izvor kom je bilo ponuđeno da dođe na taj skup. U kraćem razgovoru, objašnjeno mu je da je predviđeno da skup traje dva sata, da se plaća 3.000 odmah po završetku, da za prijavu pošalje ime i prezime, kao i da može povesti još nekoga. U pozivu nije naznačeno da je skup zapravo bio miting SNS.
Kako je naš izvor dobio i broj telefona za "prijave" koje su važile do 19. marta, novinari N1 stupili u komunikaciju sa, ispostaviće se kasnije, jednom od koordinatorki skupa. Prijavili smo se imenom i prezimenom, a tražen je i broj godina.
Naknadno nam javlja za vreme i mesto okupljanja. Dan pred miting šalje nam poruku da se okupljamo u 12.45 kod Sava centra, i upozorava da krenemo ranije zbog gužvi. Šalje i tačnu lokaciju gde se okuplja grupa.
U subotu u 12.30 časova, kolega i ja nalazimo se kod Sava centra. Već je dosta ljudi pristiglo, a dok koračamo ka tačnoj lokaciji, uviđamo kako se ljudi raspoređuju u redove po dvoje. Prošli smo i grupu koja je potpuno obučena u crno, odvojenu od ostalih.
Stižemo do dela parkinga gde je predviđeno da se nađemo sa koordinatorkom. Posle par minuta prilazi nam čovek i pita “preko koga dolazimo”.
“Ako ga ne nađete, možete i sa nama ići, jer nama neko nije došao. Kod nas je 4.500 hiljade.”
Hijerarhija koordinatora i kako se "dobija veća cifra"
Sastajemo se sa čovekom koji okuplja ljude koji su došli preko izvesne koordinatorke sa kojom smo i mi dogovorili dolazak. Odmah nam se direktno obraća:
“Polazak u 2.15. Tamo zadužujemo neke prsluke. Mi smo jedina grupa koja će imati te prsluke. Možda budemo imali i tamo brojanje, pošto su najavili da ćemo imati brojanje. I negde otprilike do pola 7 najkasnije, očekuj kraj. Mene posle zovete za isplatu.”
Pitamo da li se zna gde ćemo tačno biti.
“Gde god da budemo, brate, nebitni su. Ja se nadam, brate, da nećemo morati ni da ulazimo unutra pošto je neki plan da bude unutra isto ljudi koliko bude i napolju. Nadam se da možda nećemo morati ni da uđemo. Ako ne budemo morali da uđemo, još bolje po nas.”
Na pitanje da li se nalazimo kod Sava centra posle mitinga, kaže:
“Šta ćeš ovde, brate mili!? Tamo ćemo se negde čuti kod Arene. Ako vam je lakše tamo ispred Arene, da možete odmah da dođete.”
Predočavamo mu kako nam je jedan čovek sa parkinga nudio više novca.
“Zavisi od koordinacije. Zavisi ti koja opština kol'ko daje para. Zavisi koji koordinator, kako ide. Koji koordinator koju cifru dobio. Uglavnom, koordinatori rade jedni sa drugima. Pa onda ima jedna, dve osobe, tri osobe, sve zavisi. Što više ruku, manje dnevnice. Jedina razlika ti je to koja ruka. Ako si tu u vrhu gore sa njima, dobijaš veću cifru. Ako si pri dnu - manja cifra. Sve zavisi od koga do koga kako ide", objašnjava.
Prebrojavanje i formiranje kolona
Dok čekamo na parkingu polazak, primećujemo da se ljudi međusobno poznaju. Oko nas nalaze se i druge grupe i sve se u jednom trenutku koncentrišu u redove, kako bi počelo prebrojavanje. Prvo nas je naš koordinator prebrojao, a zatim i drugi koji nije bio deo naše grupe.
"Kao na streljanje, pa je l’ nije? Pogledaj! Vidi! Vidi ovo - poređali se kao da će da ih upecaju. U logor, u logor idemo", kaže jedan od statista dok stojimo u redu.
Kad smo konačno prebrojani, pojavljuje se grupa od šestoro ljudi. Koordinatori im govore kako moraju da budu mlađi od 45 godina kako bi mogli da ih uvrste.
Polazak i kontrola kolone sa strane
Kada smo krenuli ka Areni, peške, primetili smo da se koordinatori kreću sa strane – trotoarom ili travnjakom. Povremeno se čulo "oni pobegoše". Trebalo je, očigledno, da iskontrolišu da svi iz kolone dođu do Arene, a da usput ne “uhvate krivinu”.
Na čelu kolone su muškarci obučeni u crno, sa bakljama u rukama. Bitno je, kako nam je rečeno, da ne izgubimo "našu grupu". Pored mene se kreću žene koje su "zabundane" u jaknama, iako je napolju vreme bilo za duks. Sunčane naočare i kačketi neizostavni su odevni predmet u koloni kojom smo se kretali.
Stižemo ispred Arene. Kako nam je provobitno rečeno, tu bi trebalo da dobijemo prsluke. Pored nas prolaze televizijske ekipe. Kamere snimaju okupljene. Naš koordinator nas upozorava da se sklonimo, da nas ne snime. Bolje je za nas - kaže nam.
Promena plana i ulazak u halu
Plan se menja. Ipak nećemo stajati ispred i odlučujemo da uđemo na skup. A unutra - atmosfera kao na utakmici. Dve grupe, na dve različite tribine - vežbaju.
Sa jedne strane, muškarci odeveni u bele majice vežbaju koreografiju. Sa druge, njima desne, muškarci obučeni u crno.
"Kosovo - Srbija", "Aco, Srbine", "Vučić Aleksandar", "Od Srbije ruke dalje, Picula ti pare šalje, revolucijo, revolucijo", uzvikivali su.
“Pusti glas, ajde na noge”, govori im se preko megafona pred početak zvaničnog dela programa.
Na banerima sa svih strana vrteli su se nazivi opština u kojima će u nedelju 29. marta biti održani izbori.
"Spremite dlanove, podignite energiju", reči su voditelja i voditeljke programa pred početak koncertnog dela koji je trajao sat i po vremena.
Dok je trajao muzički deo, a muzičari se smenjivali na sceni, u delu ispred bine redove su popunjavali članovi Vlade, estradni umetnici, glumci, ratni veterani, visoki policijski funkcioneri.
Do dolaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića, činilo se da je energija kod učesnika i učesnica "pala", pa je i sam predsednik rekao da neće dužiti, ali da mora “važne stvari da kaže”.
Za to vreme deo učesnika i učesnica skupa koji je sedeo na tribinama krenuo je da odlazi. Neki su uspeli da izađu, a nekima su se redari isprečili na put ka izlazu, pa su se vratili.
I dok su sa krova Arene padali baloni i konfete, a predsednik i njegovi gosti na skupu aplaudirali - u centralnom delu bine šaljući poruke kako će "pobediti", Arena je već bila ispražnjena.
Uputili smo se ka izlazu. Mrak je pao. Zovemo koordinatora. Daje nam instrukcije gde se deli novac.
"Trčećim korakom dolazite", kaže nam preko telefona.
Krećemo se ka prilično mračnom delu iza Arene. Primećujemo grupe ljudi koji čekaju isplatu. Nalazimo "našu". Koordinator nam govori kako treba da sačekamo osobu koja će doći da nam donese novac. Prekoputa nas parkirane su tri policijske marice, a policajci stoje ispred.
Opet nas prebrojavaju. Kažu nam da je potrebno da se slikamo.
Jedan od statista navodi da "njima treba u opštini, da bi videli ko je sve bio".
"Skidajte kačkete, sunčane naočare, idemo - slikanje", kaže jedan od momaka koji nije naš koordinator, a fotografiše nas.
Pojavljuju se dve devojke, sa novcem u rukama. Kreće isplata. Svima dele po tri hiljade dinara na ruke.
"Ajmo, tri. Izvolite", kaže nam osoba koja nam uručuje pare.
Po isplati, rekli su nam da smo "slobodni".
