Od Macuta se, kao nestranačke ličnosti, u tom trenutku očekivalo da doprinese rešavanju društveno-političke krize koja je bila na vrhuncu, ali u tome skoro da nema uspeha. Vlada je, ocenjuju poznavaoci prilika, u senci Andrićevog venca i to nikada nije bilo vidljivije nego u prethodnih 12 meseci
Blokade fakulteta bile su jedan od najvećih problema sa kojima se on suočio i u tome je imao delimičnog uspeha, jer je uspeo nešto što je dotad za vlast bilo nezamislivo – seo je za sto sa akademskom zajednicom, uključujući rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, koji je tada, kao i sada, bio redovna meta napada vlasti. Tada se došlo do nekih rešenja za pitanja koja su bila goruća u tom momentu, poput kvota za upis novih akademaca.
Na drugim poljima premijer Macut se nije previše isticao. Primera radi, nakon što je počela energetska kriza izazvana američkim sankcijama NIS-u, to je bilo pitanje koje je Ministarstvo energetike, na čelu sa ministarkom Dubravkom Đedović Handanović, rešavalo u koordinaciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Ni kada su saopštavane neke druge mere kako bi se pomoglo građanima, poput ograničavanja marži, to opet nije radila Vlada nego Predsedništvo.
Posebno je bila zanimljiva takozvana tematska sednica Vlade početkom godine, kada je predsednik Vučić izneo niz kritika na račun ministara, posebno apostrofirajući stanje u energetici, zdravstvu i procesu evropskih integracija.
Tada je Macuta zamolio da saopšti ministrima da, ako hoće da budu u Vladi u ovakvim teškim trenucima, nema odmora, nema tobož vikenda koji nisu radni, od četvrtka uveče do ponedeljak ujutru.
"To primenjujuju skoro svi ministri. Ili će da rade, ili idite pred Skupštinu sa inicijavitivom za smenu ministara, ili ću ja da to uradim. Garantujem da ću obezbediti većinu", kazao je tada Vučić.
Ubrzo nakon toga je Macut izjavio da nije zadovoljan radom pojedinih ministarstava i pojedinih ministara, dodajući da zbog toga razmišlja o rekonstrukciji Vlade.
Nešto kasnije je govorio i kako su u vladi "svi u analizi", da je nezadovoljan "kako neko funkcioniše", da se trudi da im ukaže na to, “nekad malo oštrijim tonom, nekad prijateljskim razgovorom u kabinetu i na sednicama vlade".
Naveo je da je "u celini zadovoljan dinamikom vlade, ali da je potrebno više usaglašavanje između pojedinih ministarstava jer se dešava da dva, tri, rade istu stvar", kao i da uvek postoji mogućnost i potreba da se njen rad poboljša.
Pitanje rekonstrukcije Vlade je, inače, i dalje otvoreno. Iako je nedavno kao mogući termin održavanja vanrednih izbora pomenut i jun, nije isključena ni mogućnost da dođe do zamene nekih ministara, a da se na glasanje ide krajem godine.
Sporne izjave i potezi umesto rezultata
Umesto po rezultatima u radu, pojedini članovi Vlade Srbije su u prethodnih godinu dana bili poznatiji po spornim potezima i izjavama. Pomenimo samo neke - najpre ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, u čijem je resoru bilo najviše problema i tenzija, na koje je on odgovarao etiketiranjima, obračunima sa “nepodobnima”, uskraćivanjem novčanih sredstava…
Brojnim spornim izjavama se “proslavio” i ministar informisanja Boris Bratina, koji je vređao deo medija, nazivao novinare “mamlazima” i govorio o pravu policije da „bije i ubije studente”, dok je ministar za javna ulaganja Darko Glišić nedavno s TV poručio građanima da ne upisuju decu na “blokaderske fakultete”, jer će im se vratiti u kovčezima.
“Vlada kontrole štete”
Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević kaže za NIN da je ovo u stvari “Vlada kontrole štete”, jer je vlast prethodno žrtvovala Vladu Miloša Vučevića zbog velikog pritiska i nezadovoljstva društva nakon tragedije u Novom Sadu.
“Kao takva, ova Vlada nije ni napravljena da ima neki ozbiljan kapacitet i da vodi neku vrstu strateške politike, što se, na kraju krajeva, vidi po našim pozicioniranjima u spoljnopolitičkim okvirima, a povodom svih dešavanja na globalnom nivou, od sukoba SAD i Irana, događaja u Ukrajini, sukoba u Gazi…
Vidimo gubljenje bilo kakve strateške spoljnopolitičke osobine i prepuštanje predsedniku države da vodi spoljnu politiku. S druge strane, činjenica je i da je Srbija u sve težoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, a takođe smo za ovih godini dana imali i ne samo disciplinovanje državnih univerziteta nego i stvaranje neke vrste paradržavnih univerziteta, poput Fakulteta srpskih studija u Nišu.
Sve to govori da je izvršna vlast bez ikakve strategije nego pokušava da koliko-toliko homogenizuje sopstvene redove i da pokaže, najpre sopstvenim biračima, da još uvek kontroliše stvari i da se pita za većinu procesa u ovoj državi”, kaže Dobrosavljević.
Prema njegovim rečima, i ranije je bilo vidljivo da je Vlada u senci Andrićevog venca, ali je sada “potpuno ogoljeno da se politika države vodi iz Predsedništva, i to ne samo na nivou spoljne politike, nego i bezbednosti, ekonomije, ali i prosvete i nauke”.
Upitan koliko je realno da uskoro imamo rekonstrukciju Vlade, pa onda izbore krajem godine, Dobrosavljević kaže da će to zavisiti isključivo od procena spoljnopoltičkih procesa koji utiču na naš prostor.
“Evo sada smo u medijima od predstavnika vlasti, kao i po društvenim mrežama od ljudi bliskih režimu, videli zapanjujuće nervozne reakcije nakon izbora u Mađarskoj, koji i nisu baš toliko bitni, ali to dovoljno govori o jednoj vrsti zavisnosti režima od spoljnopolitičkih procesa i spoljnih faktora koji utiču na ove naše prostore. Odluka o izborima će zavisiti isključivo od toga”, smatra sagovornik NIN-a.
Boban Karović/NIN
