Iranski predsednik sumnja da SAD pokušavaju da izdaju diplomatiju
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izrazio je večeras sumnju posle telefonskog razgovora sa pakistanskim premijerom Šehbazom Šarifom da Sjedinjene Američke države (SAD) pokušavaju da "izdaju diplomatiju".
Pezeškijan je u izjavi koju je preneo njegov kabinet na Telegramu naglasio "kontinuirane nedostatke kao i zastrašujuće i nerazumno ponašanje SAD tokom pregovora i tokom perioda prekida vatre", koji je počeo 8. aprila uveče.
Opisujući američku blokadu iranskih luka kao "flagrantno kršenje sporazuma o prekidu vatre", Pezeškijan je rekao da takve akcije, "praćene pretećom retorikom američkih zvaničnika protiv Irana, samo povećavaju nepoverenje u iskrenost SAD i sve više otkrivaju da pokušavaju da ponove prošle obrasce i izdaju diplomatiju".
Pezeškijan je naglasio odlučnost Islamske Republike da u potpunosti brani svoj integritet od svake "nove avanture SAD i cionističkog režima" i upozorio na posledice takve situacije po regionalnu i globalnu bezbednost.
Razotkrivena iranska mreža koja je ciljala izraelske zvaničnike i imovinu širom svet
Izraelske vlasti saopštile su da je poslednjih meseci razotkrivena iranska mreža koja je ciljala izraelske zvaničnike i imovinu širom sveta, prenosi Tajms of Izrael.
Vojska Izraela, obaveštajna služba Mosad i bezbednosna agencija Šin Bet u zajedničkom saopštenju su naveli da su tokom američko-izraelske vojne kampanje protiv Irana ubijeni rukovodioci te mreže.
Azerbejdžan je u martu saopštio da je sprečio niz iranskih terorističkih napada u organizaciji Revolucionarne garde Irana na svojoj teritoriji, uključujući napade na izraelsku ambasadu u Bakuu, sinagogu i na vođe jevrejske zajednice.
Među planiranim metama bio je i naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan, koji prolazi kroz susednu Gruziju i Tursku i prevozi oko trećinu izraelskog uvoza nafte.
Pripadnici mreže prokrijumčarili su eksploziv i dronove u Azerbejdžan i prikupljali obaveštajne podatke o potencijalnim metama pod direktnim uputstvima svojih rukovodilaca iz Irana.
Njihova hapšenja dovela su do otkrivanja terorističke mreže i njenog lanca komande, saopšteno je.
Analize u EU: Da li je pobednik izbora u Bugarskoj novi Orban i Putinova peta kolona u EU
Pobednik izbora u Bugarskoj u nedelju - njen bivši predsednik i budući premijer Rumen Radev je izbornu bitku dobio na ogromnoj podršci glasača za slamanje korupcije, skupoće i "državne mafije" i ipak neće biti "novi Orban", ocenjuje deo analitičara u EU.
Drugi, međutim,"novog Orbana" upravo vide u Radevu zbog izjava da je za sređivanje odnosa EU i Moskve, za zaustavljanje evropske vojne pomoći u Ukrajini, za prekidanje rata i za obnovu protoka ruskog gasa i nafte u Evropu.
Radev, s izvesnom harizmom bivšeg generala, pilota i zapovednika bugarskog Ratnog vazduhoplovstva, odlučno je predočio da želi učvršćenje uloge Bugarskeu EU i ostanak u NATO-u.
On je ranije, kao predsednik, došao u veliki sukob s dosadašnjom vlašću krajnje nepopularnog Bojka Borisova, potučenog do noguna izborima kao oličenje korupcije, koji je upravo izbacio krilaticu da će Radev biti "novi Orban".
Mnogi mediji u Evropi i svetu su preneli u prvom planu vest jedne svetske novinske agencije o izborima u Bugarskoj s naslovom: "Pobedio proruski Radev", mada je u toj vesti je takođe jasno rečeno da se Radevu "navodno pripisuju" takva opredeljenja, dok je narod masovno glasao za njega da bi s vlasti skinuo omraženu kliku korupcionaške državne mafije.
Kubi obećana pomoć
Vlade Brazila, Španije i Meksika su obećale da će pojačati koordiniranu pomoć Kubi kako bi ublažile humanitarnu krizu za koju su navele da je izazvana američkom blokadom tog ostrva.
Tri zemlje su u zajedničkom saopštenju pozvale na iskren dijalog u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, dodajući da kubanski narod mora da ima slobodu da sam odredi svoju budućnost, preneo je Rojters.
Saopštenje je usledilo nakon što je španski premijer Pedro Sančez u Barseloni primio brazilskog predsednika Luiza Injasija Lulu da Silvu i liderku Meksika Klaudiju Šajnbaum, na međunarodnom samitu usmerenom na mobilizaciju protiv krajnje desnice.
Sančez, koji je bio domaćin šestog Sastanka za odbranu demokratije u Barseloni, pozvao je na "hitnu reformu i obnovu" UN i multilateralnog sistema i upozorio na napade na multilateralni poredak i "opasnu normalizaciju upotrebe sile".
On je istakao da demokratija ne sme da bude shvaćena kao nešto što se "podrazumeva", i da odgovor na takve izazove ne sme da bude samo defanzivan, već da je potrebno da se aktivno jačaju demokratske institucije i vrednosti.
Skupu su prisustvovali lideri iz više od 15 zemalja, među kojima i predsednica Meksika Šejnbaun, predsednik Kolumbije Gustavo Petro i predsednik Urugvaja Jamandu Orsi.
Propast avio-kompanija u Evropi zbog goriva
Lufthanza gasi produžnicu i prizemljuje avione, holandski KLM otkazuje čak 160 letova.
LUFTHANZA grupa je trajno ugasila svoju regionalnu podružnicu Lufthanza CityLine sa trenutnim dejstvom.
Svih 27 aviona biće prizemljeno počev od 18. aprila 2026.
Odluka je doneta zbog naglog rasta troškova avio-goriva i razornog talasa uzastopnih štrajkova. Od 8. aprila, piloti i kabinsko osoblje iz tri različita sindikata organizovali su četiri odvojena štrajka, što je u najgorim danima prizemljilo do 90 odsto letova Lufthanze. Frankfurt i Minhen su bili najteže pogođeni.
Lufthanza je saopštila da je zatvaranje ubrzanje planova koji su već bili u toku. Zastareli avioni kompanije CityLine bili su pri kraju svog radnog veka i imali su visoke operativne troškove.
Kompanija je već planirala da prebaci operacije na Lufthansa City Airlines, noviju podružnicu u kojoj su posade plaćene manje i imaju manje beneficija.
Lufthanza takođe povlači svoja poslednja četiri Erbasa A340-600 i prizemljuje dva Boing 747-400 do kraja letnjeg reda letenja.
I estonija zatvorila vazdušni prostor za avion slovačkog premijera
Letonija i Litvanija već su ranije saopštile da neće dozvoliti prelet.
Baltičke zemlje su 2025. zatvorile vazdušni prostor za avion Fica na putu do Moskve.
Estonija će zatvoriti svoj vazdušni prostor za avion slovačkog premijera Roberta Fica na putu ka Moskvi radi učešća na proslavi Dana pobede u Moskvi, 9. maja, rekao je ministar spoljnih poslova Margus Cahkna.
- Stav Estonije je kristalno jasan: nijedna država neće koristiti vazdušni prostor naše zemlje za jačanje odnosa sa Rusijom - rekao je on.
Letonija i Litvanija već su ranije saopštile da neće dozvoliti prelet avionu slovačkog premijera Roberta Fica na putu ka Moskvi 9. maja. Fico je rekao da će biti pronađena druga maršruta.
Litvanija, Estonija i Letonija su 2025. zatvorile vazdušni prostor za avion Fica na putu do Moskve, zbog čega je let preusmeren preko Mađarske, Rumunije i Gruzije.
