Ovaj potez, koji dolazi u jeku rata sa Iranom i globalne energetske krize, mogao bi trajno da promeni odnose snaga na tržištu nafte, ali i geopolitičku mapu Bliskog istoka.
Prema zvaničnim informacijama, UAE će formalno izaći iz OPEK-a već početkom maja, a odluka se odnosi i na širu grupu OPEK+, u kojoj su i veliki proizvođači poput Rusije. Iz Abu Dabija poručuju da je reč o odluci zasnovanoj na „nacionalnim interesima“ i proceni budućih proizvodnih kapaciteta.
Odlazak trećeg najvećeg proizvođača nafte unutar kartela predstavlja ozbiljan udarac za Saudijsku Arabiju, koja je godinama bila ključni igrač u određivanju kvota i održavanju visokih cena.
UAE je sada odlučio da se oslobodi tih ograničenja i maksimalno iskoristi sopstvene kapacitete – procenjuje se da zemlja može da proizvodi i do 5 miliona barela dnevno, dok joj je OPEK kvotama dozvoljavao oko 3,2 miliona.
Ovaj potez ide direktno u korist predsednika SAD Donalda Trampa, koji je godinama optuživao OPEK da „pljačka ostatak sveta“ kontrolisanjem ponude i veštačkim podizanjem cena nafte. Bliske veze Vašingtona i Abu Dabija dodatno su učvršćene poslednjih nedelja, uključujući razgovore o finansijskoj saradnji i potencijalnoj pomoći u slučaju produbljivanja krize na Bliskom istoku.
Odluka usred rata
Odluka UAE dolazi u izuzetno osetljivom trenutku – rat između SAD i Izraela protiv Irana blokirao je Ormuski moreuz, ključnu arteriju kroz koju prolazi oko petine svetske nafte. Zbog toga je globalno tržište već u haosu, a cene su dostizale i 119 dolara po barelu. Trenutno se Brent kreće oko 111 dolara, dok američki WTI iznosi oko 99,5 dolara.
Iako analitičari ocenjuju da kratkoročni efekti izlaska UAE neće biti dramatični zbog zatvorenog moreuza, dugoročne posledice mogle bi biti daleko značajnije. Kada se transport normalizuje, očekuje se povećanje globalne ponude, što bi moglo da obori cene, ali i poveća volatilnost tržišta.
„UAE je, uz Saudijsku Arabiju, jedna od retkih zemalja sa značajnim rezervnim kapacitetima. Njihov izlazak predstavlja ozbiljan zaokret i dugoročno slabi OPEK“, ocenjuje analitičar Rystad Energy-ja Horhe Leon. Sličnog je mišljenja i ekonomista Dejvid Oksli, koji smatra da bi ovaj potez mogao otvoriti vrata većoj proizvodnji i nižim cenama nafte u budućnosti.
OPEK trenutno kontroliše oko 79 odsto svetskih rezervi nafte i nešto više od trećine globalne proizvodnje, ali bi odlazak UAE mogao da smanji njegov udeo u globalnoj ponudi sa oko 30 na 26 procenata. Još važnije, postoji bojazan da bi ovaj potez mogao podstaći i druge članice da preispitaju svoje članstvo, što bi dodatno urušilo moć kartela.
Neslaganje Abu Dabija i Rijada
Odluka UAE ima i snažnu političku dimenziju. Napetosti između Abu Dabija i Rijada godinama su tinjale zbog neslaganja oko kvota i strategije, ali su dodatno pojačane tokom rata sa Iranom. Emirati su bili među najpogođenijim državama u regionu, izloženi hiljadama dronova i raketa, i sve otvorenije su kritikovali nedostatak zajedničkog odgovora zalivskih zemalja.
Diplomatski savetnik predsednika UAE Anvar Gargaš upozorio je da je regionalna solidarnost na istorijskom minimumu, dok su Emirati bezuspešno pokušavali da podstaknu zajedničku akciju protiv Irana. Kako političko jedinstvo nije postignuto, Abu Dabi je odlučio da napusti i ekonomski savez unutar OPEK-a.
Istovremeno, UAE se sve jasnije pozicionira kao ključni saveznik SAD u regionu, što bi moglo doneti i konkretne ekonomske benefite. Već sada Emirati koriste svoju finansijsku moć kao politički alat – povlačenje milijardi dolara iz Pakistana nedavno je pokazalo koliko su spremni da utiču na regionalne odnose.
Šira strategija
Stručnjaci ocenjuju da je u pozadini odluke i šira strategija – prelazak na niskougljeničnu ekonomiju. Zemlje koje mogu da povećaju proizvodnju i izdrže niže cene nastoje da monetizuju svoje rezerve dok potražnja za fosilnim gorivima još postoji.
U tom kontekstu, UAE želi da pređe iz uloge člana kartela u samostalnog globalnog igrača koji direktno utiče na tržište. Kako navode analitičari, to znači manje koordinacije, ali više fleksibilnosti – i potencijalno novu eru u kojoj će pojedinačne države, a ne savezi poput OPEK-a, određivati pravila igre.
Odlazak UAE tako predstavlja više od ekonomskog poteza – to je signal dubokih promena u globalnom energetskom poretku. Ako se trend nastavi, OPEK bi mogao izgubiti ključnu ulogu koju je imao decenijama, dok će nova ravnoteža snaga zavisiti od odnosa velikih sila, regionalnih sukoba i brzine energetske tranzicije.
