Kada se 1. novembra 2024. godine na Železničkoj stanici u Novom Sadu srušila betonska nadstrešnica, Srbija je ušla u jednu od najdubljih društvenih i političkih kriza poslednjih godina.
Šesnaest ljudi je poginulo, a jedna osoba je teško povređena. Tragedija je odmah otvorila pitanje odgovornosti za infrastrukturne projekte povezane sa kineskim kompanijama i inicijativom „Pojas i put“.
Železnička stanica u Novom Sadu renovirana je od 2021. do 2024. godine u okviru modernizacije pruge Beograd–Budimpešta, jednog od najvažnijih kineskih projekata u regionu. Radove je izvodio konzorcijum kineskih kompanija China Railway International Co. Ltd, podružnice državnog giganta China Railway Group (CREC), i China Communications Construction Company.
Iako su izvođači i državni zvaničnici tvrdili da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije, već da je samo konzervirana u skladu sa smernicama Zavoda za zaštitu spomenika, činjenica da je objekat bio deo velikog infrastrukturnog projekta izazvala je ogromnu sumnju javnosti.
Posebno nakon što su mediji otkrili da su ugovori i detalji radova bili nedostupni javnosti, jer su kineske kompanije odbile da dozvole objavljivanje dokumentacije pre završetka projekta, kako su pisali mediji.
Tragedija u Novom Sadu postala je simbol mnogo šireg problema - pitanja kvaliteta velikih infrastrukturnih projekata koje kineske državne kompanije grade širom sveta.
Bangkok: Jedina zgrada koja se potpuno srušila u zemljotresu
Samo nekoliko meseci kasnije, u martu 2025. godine, svet je potresla nova katastrofa povezana sa kompanijom iz sistema China Railway.
U Bangkoku se tokom snažnog zemljotresa iz Mjanmara srušila zgrada Državne revizorske institucije Tajlanda u izgradnji. Poginulo je 96 ljudi, dok je nekoliko zadobilo teže povrede. Posebno je šokiralo to što je upravo ta zgrada bila jedina u Tajlandu koja se potpuno urušila, iako je epicentar zemljotresa bio udaljen više od hiljadu kilometara.
Projekat je gradila kompanija China Railway No. 10 Engineering Group, podružnica kineskog državnog giganta China Railway Group, zajedno sa tajlandskom firmom Italian-Thai Development, o čemu je izvestio AP.
Tajlandske vlasti pokrenule su istragu o kvalitetu gradnje, materijalima i poštovanju standarda za otpornost na zemljotrese. Ministar industrije Akanat Promphan izjavio je da su pronađene „anomalije“ u čeliku i uzorcima građevinskog materijala, preneo je Rojters.
Dodatni skandal izbio je kada su četiri kineska radnika povezana sa izvođačem pokušala da iznesu 32 dokumenta sa mesta nesreće bez dozvole policije. Dokumenta su zaplenjena, a protiv njih je pokrenut postupak zbog ometanja istrage, pisao je Bangkok Post.
Kasnije je tajlandska istraga zaključila da materijali formalno jesu zadovoljavali standarde, ali da su ozbiljni propusti postojali u samom projektu i konstrukciji, naročito u zidovima liftova i stepeništa koji nisu mogli da izdrže sile potresa, naveo je Rojters. U međuvremenu su podignute i optužnice protiv lokalnog direktora China Railway No. 10 Engineering Group i još 21 osoba u avgustu za grubi nemar i izazivanje smrti iz nehata.
Kenijski most koji se srušio tokom izgradnje
Ime China Railway se više puta pojavljivalo u vezi sa građevinskim kolapsima.
Još 2017. godine u Keniji se urušio most Sigiri preko reke Nzoia, dok je bio u izgradnji. Projekat vredan 12 miliona dolara vodila je kineska kompanija COVEC, takođe podružnica državne grupacije China Railway.
Tokom urušavanja povređeno je najmanje 27 radnika. Kineska kompanija je kasnije prihvatila odgovornost za nesreću, a kenijska vlada naložila je kompletnu rekonstrukciju mosta.
Most je kasnije završen i otvoren, ali je incident ostao jedan od prvih velikih upozoravajućih signala o kvalitetu pojedinih kineskih infrastrukturnih projekata u Africi.
Rušenje mosta u Ćinghaju
U avgustu 2025. godine došlo je do urušavanja železničkog mosta u severozapadnoj kineskoj provinciji Ćinghaj, pri čemu je poginulo 12 ljudi. Most je važio za najveći dvokolosečni železnički lučni most od čelične rešetkaste konstrukcije na svetu.
Most je bio deo velike pruge Sičuan–Ćinghaj, infrastrukturnog projekta koji je trebalo da poveže Čengdu, glavni grad provincije Sičuan, sa Siningom, prestonicom provincije Ćinghaj.
Samo dva meseca pre tragedije, 14. juna 2025, Komisija za razvoj i reforme provincije Ćinghaj objavila je da je kompanija China Railway Construction Bridge Engineering Bureau Group završila izgradnju privremenih čeličnih kablovskih tornjeva na mostu.
Prema podacima komisije, most je imao kontinuiranu čeličnu lučnu konstrukciju, dok su dva velika kablovska tornja bila visoka po 100 metara i teška oko 1.800 tona svaki.
Šta su „tofu zgrade“?
U Kini postoji poseban izraz za ovakve objekte - „tofu-dreg projects“, odnosno „tofu zgrade“.
Termin označava građevine koje izgledaju stabilno spolja, ali su zapravo loše projektovane ili građene nekvalitetnim materijalima, uz korupciju, štednju i politički pritisak da se projekti završe što brže. Naziv dolazi od ostataka tofua, koji su mekani i raspadaju se pod pritiskom.
Izraz je popularizovao bivši kineski premijer Džu Rongđi još krajem devedesetih godina kada je kritikovao loše izgrađene nasipe na reci Jangce.
Pojam je postao globalno poznat nakon katastrofalnog zemljotresa u Sečuanu 2008. godine, kada su se srušile stotine škola i poginule hiljade dece. Tada su kineski roditelji optuživali lokalne vlasti da su škole građene uz ogromnu korupciju i korišćenje loših materijala.
Jedan kineski građevinski inženjer tada je za The Globe and Mail izjavio:
„Kada se povećaju standardi za zaštitu od zemljotresa, država i velike kompanije ojačavaju svoje zgrade. Ali stare škole niko ne proverava, a nove se grade loše i jeftino“.
Zašto Kina cenzuriše ovakve tragedije
Kineske vlasti veoma često cenzurišu rasprave o urušavanjima zgrada i infrastrukturnim katastrofama. Isto se dogodilo i nakon kolapsa zgrade u Bangkoku, kada su kineske društvene mreže uklanjale komentare koji su pominjali „tofu projekte“.
Razlog za to nije samo zaštita reputacije kompanija, već mnogo dublji politički problem.
Kineski model razvoja poslednjih decenija zasniva se na ogromnim infrastrukturnim projektima koji treba da pokažu snagu države i Komunističke partije. Kada se most, škola ili državna zgrada sruše, to direktno udara u sliku efikasne i moćne države.
Zbog toga kineske vlasti često ograničavaju medijsko izveštavanje, uklanjaju kritike sa interneta i sprečavaju porodice žrtava da organizuju proteste. Posle zemljotresa u Sečuanu roditelji poginule dece bili su hapšeni i zastrašivani jer su tražili odgovornost za urušene škole, pisao je Human Rights Watch.
Ivana Kešanski
