Statističari su saopštili da je godišnja stopa inflacije, od martovskih 2,4 odsto, u aprilu porasla na 2,8 odsto, najviše zbog rasta cena goriva na pumpama.
Cene energenata su u aprilu ukupno porasle za 19,2 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, i skoro pet puta u poređenju sa prošlomesečnim. Benzin je skočio još više, i sada je čak 28,6 odsto skuplji nego pre godinu dana, zbog krize u Ormuskom moreuzu i prelaska na skuplju, letnju mešavinu benzina.
Statističari naglašavaju da je potez federalne vlade da suspenduje akcizu na gorivo, donet sredinom meseca, pomogao da se ublaži rast cena, ali je uklanjanje cene ugljenika pre godinu dana doprinelo porastu inflacije.
Među cenama koje su porasle u aprilu su još i one za obuću i odeću, kao i za zakupnine i hranu, ali je to išlo nešto sporijim tempom.
Cene turističkih putovanja su pale za 11 odsto u aprilu, i to posle gotovo isto tolikog prošlomesečnog rasta. Treba reći da cene avionskih karata, koje su porasle zbog skoka cena goriva, nisu obuhvaćene ovim podacima zato što se one beleže kada se let obavi, a ne u trenutku kupovine karte. Njihov uticaj na inflaciju će biti vidljiv tokom letnjih meseci.
Glavni ekonomista BMO Dag Porter smatra da rast cena energije može podstaći ljude da čuvaju novac i ne kupuju druge stvari, što bi moglo vršiti dezinflatorni pritisak na druge sektore.
Viši ekonomista CIBC-a Endru Grantam veruje da bi smanjenje bazne inflacije moglo dati prostora drugim sektorima i sprečiti veliki rast inflacije, čak i kada viša cena gasa počne da utiče na druge privredne grane.
