Plan rasta za Zapadni Balkan, usvojen 2023. godine, ima za cilj da partnerskim zemljama iz regije donese koristi od članstva prije njihovog pristupanja EU. Podsećamo zbog čega je naša zemlja ostala bez novca
Evropska komisija je stavila na raspolaganje 49 miliona eura Albaniji, 44,2 miliona eura Crnoj Gori i 65,7 miliona eura Severnoj Makedoniji u okviru Instrumenta za reforme i rast.
Ovo je usledilo nakon trećeg zahteva za plaćanje i pozitivne ocjene Komisije o reformskim koracima provedenim u oblastima poslovne konkurentnosti i inovacija u Albaniji i Crnoj Gori, te obrazovanja i digitalizacije u Severnoj Makedoniji.
Današnjim oslobađanjem, ukupan iznos oslobođen u okviru Instrumenta u okviru njihovih odgovarajućih koverti dostiže 212,8 miliona eura za Albaniju, 89,3 miliona eura za Crnu Goru i 142,1 milion eura za Sjevernu Makedoniju, objavila je Evropska komisija.
U Albaniji, reforme koje je Komisija ocenila uključuju mere za poboljšanje poslovnog okruženja, olakšavanje investicija i inovacija i proširenje pristupa finansiranju, uključujući i za startupove i kompanije aktivne u zelenom i digitalnom sektoru.
Od isplaćenih 49 miliona eura, 22,8 miliona eura bit će prebačeno u državni budžet, dok će preostala sredstva biti dostupna za investicione projekte putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), podložno primenjivim procedurama odobravanja.
U Crnoj Gori, Komisija je procenila reforme u oblasti istraživanja i inovacija, uključujući podršku naučnicima, preduzećima i istraživačkim institucijama, kao i dalje jačanje nacionalnog inovacijskog ekosistema. Od isplaćenih 44,2 miliona eura, 20,6 miliona eura bit će prebačeno u državni budžet, dok su preostala sredstva dostupna za investicione projekte putem WBIF-a.
U Severnoj Makedoniji, procenjene reforme uključuju mere za poboljšanje finansiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja i mere za proširenje pristupa digitalnoj infrastrukturi i IT opremi u školama. Od isplaćenih 65,7 miliona eura, 30,6 miliona eura bit će prebačeno u državni budžet, dok su preostala sredstva dostupna za investicione projekte putem WBIF-a.
Sredstva koja su namenjena za WBIF, nakon što ih odobri upravni odbor WBIF-a, podrža će infrastrukturne projekte u održivom transportu, čistoj energiji, digitalnom i razvoju ljudskog kapitala. Projekti će se provoditi u bliskoj saradnji s partnerima sa Zapadnog Balkana i međunarodnim finansijskim institucijama.
Šta je s Bosnom i Hercegovinom?
Plan rasta za Zapadni Balkan, usvojen 2023. godine, ima za cilj da partnerskim zemljama iz regije donese koristi od članstva prije njihovog pristupanja EU.
Cilj mu je integrisati partnere u jedinstveno tržište EU, unaprediti regionalnu ekonomsku saradnju, produbiti reforme vezane za EU i povećati pred pristupno finansiranje. To zauzvrat ubrzava proces proširenja i rast ekonomija partnera.
Pored Albanije, Crne Gore i Sjeverne Makedonije, u programu su i Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina.
Naša zemlja ostala je bez novca jer ključni Sporazum o Instrumentu za reforme i rast nije potpisan.
Inače, Plan podržava Instrument za reforme i rast, njegov finansijski instrument s okvirom od 6 milijardi eura. Svakih šest meseci partneri izveštavaju o svom napretku u reformama provedenim uz podršku Instrumenta.
Najnovije finansijsko saopćenje odnosi se na treći polugodišnji izveštajni period, koji obuhvata reforme provedene do kraja decembra 2025. godine. Ukupno finansiranje oslobođeno u okviru ovog instrumenta od 2024. godine iznosi 673,6 miliona eura.
