Hladno torontsko proletno veče s početka maja još uvek mi miluje obraze i dok polako hodam prema parkingu nakon promocije knjige Miodraga Topića, kao učesnik i kao poštovalac autora, tiho pevušim "Oh Bela ciao Bela ciao Bela ciao ciao", utapajući se u noći ispunjenoj utiscima večeri, kako za likove iz knjige, tako i za ljubitelje književne reči. Ipak najsnažniji prizor su te prekrasne oči iza okruglih okvira naočara koje su sijale od zadovoljstva i ispunjenja.
Divna atmosfera u prostoru Nacionalne akademije ispunjena intimnošću i toplinom.
Francesca, čiji sam lik imao čast predstaviti u prvoj knjizi "Godina papagaja", ova vrlo zanimljiva spisateljica, koja se u ne baš mladoj dobi uronila u igru reči i slova, te je uspela osvojiti svojim stilom i šarmom za kratko vreme, na nenametljiv i suptilan način, sa zadovoljstvom sam ponovo probudio Francescu, te sam kroz živahan tekst romana "Super nije ovde" uživao u igri reči i likova, pritom prihvatajući njen savet:
"Igraj se, brate. Ako ljutnja može ključati, zašto ne može i voda? Samo joj treba dati neki razlog. Ako je vatra nečiji šarm, zašto bi vatra trebala od nje praviti poklon?"
Ne znam o čemu se radi kada neko ima dar da bude car. Sve što mu treba je dozvola za mesto gde će sagraditi svoj prestol. Ako more huči, mogu i šume, barem se to podrazumeva. Ako je život igra, može i čigra, kada ona prede, predeš i ti."
Odlomak iz knjige "Super nije tamo".
Sam početak, kao i sam naslov Topićeve knjige, nosi sa sobom duboku i mudru, samo naizgled humorističnu, zapravo pomalo gorku životnu poruku.
"Sve počinje i završava na istom mestu, koje je naše posljednje životno odredište."
Njegovi junaci žive svoje obične, a opet tako raznolike i komplikovane živote samo u granicama jedne zgrade. U granicama zgrade u kojoj se tajno sastaju kao mala i duhovita grupa pod nazivom Cosa Nostra.
Pored svojih vernih članova i aktera ove priče, pored svojih nepisanih i neizrečenih zakona po kojima funkcioniše, ova, Mišina Cosa Nostra, izdvaja se od svih ostalih u svetu - ili barem u tom delu grada - zbog nekih tajnih i nostalgičnih magli, obogaćenih mirisom magnolije (kako bi pisac ove knjige sigurno dodao) u kojima postoje kao potpuno zaseban entitet, potpuno nezavisni, negde na granici između mašte... i stvarnog života.
Moram citirati Francescu, koja svoju priču o Lorenzu započinje ovako: "Zapravo, ovo nije priča samo o njemu. Možda uopšte nije. Možda je reč o nečemu skrivenom u magli duša članova Cosa Nostre.
Četiri, od četrdeset priča, objavljene su u rubrici "moj život u inostranstvu" u novinama "Politika". U "Izvorniku 15", "Klubu 21", pesma "Most" je u "Književnim vertikalama". Dobio je diplomu za prvo mesto koje je osvojilo Udruženje književnika "Staz" za kratku priču "Plavi liniban", a treće mesto za pesmu "Nedostajanje". Postao je član književnih i vizuelnih umetnika "Staz" iz Kule.
Ime Miodraga Topića pojaviće se u prvom tomu Enciklopedije nacionalne dijaspore. Objavio je knjigu "Super. Nema je tamo." na oba jezika. Imao je promocije u Trebinju i Kuli. I ovo bi bila treća. I na samom kraju 2025. godine, priča "Krempite" od 357 reči ponovo je uvrštena u zbirku "Kratke priče 357", "Književne vertikale" iz Beograda.
Pitali smo ga, odakle Italija dolazi u priči?
— Priča o Italiji se uvukla prije mnogo godina, s prvim rebrastim farmerkama, s Ponta Rossom i kanconama San Rema. S Petrarkom i Danteom. Tu je i "Ljubav u Toskani", Crnjanski, novčić u Fontani di Trevi. I Pirandello, Moravia, i Calvino, Amaniti i sva Beatrice i Laura, i sve gondole u kojima se ljuljalo sunce i romantični snovi, koje su Francesca i Lorenzo uvrstili u ovu knjigu "Super. Nije ovde." I zar ne zvuči lepo kada kažete "Ti amo mia sorella"?
- A kako je započeo proces stvaranja knjige? - Kao što je normalno početi čitati knjige od korica, normalno bi bilo prvo napisati roman, pa tek onda razmišljati o njemu. Ali ovaj put sam počeo obrnuto. Počeo sam s dizajnom korica.
Ukrao sam naslov, znate već odakle. Kada sam završio korice, poslao sam ih kćerki na recenziju i ocenu, jer je ona stručnjakinja za te stvari. A da bih se počastio, napravio sam koktel Negroni, na koji me Greg, poznatiji kao "Mirodjija", nagovorio, kao što sam već reko, iako nije Italijan, pravi dobar koktel Negroni. Čak pravim i treći, kada dobijem poruku da sam napravio veliku grešku. „Nisi stavio svoju fotografiju na zadnju koricu.
„Tata, možda će devojčica tvojih godina kupiti knjigu samo zato što je tvoja slika na koricama.“
- A o tome koliko istine, koliko fikcije, a koliko stvarnosti ima u njegovim knjigama, Miodrag kaže:
— Mora postojati stvarnost. Ona daje fikciji dodatni sloj uverljivosti koji fikciji nedostaje. A fikcija odgovara ljupkošću i šarmom. Kada su u skladu, knjiga postaje zanimljiva bez obzira na temu.
„Hvala ti, Bože, što si mi otvorio oči u sunčanim jutrima i što si mi dozvolio da ih zamislim kada nisu takva“, kaže naš Miodrag, umotan u naručje svoje ćerke i unuke.
U programu su učestvovali: Dragana Živić Ilić, Ljiljana Marković, Gojko Roglić. Atmosferu je upotpunila Mila na harmonici.
Ljiljana Stošić Marković
