Srpsko Pozorište Toronto koje je na ovim prostorima sa nam vec 22 godine, posle karaće pauze izašlo je na scenu sa komedijom AMEBA, tačnije rečeno Ambulanta za MEntalni BAlansiranje, po tekstu Aleksandra Džaje a na ideju direktorke SPT-a Ljiljane Marković koja je uz uspešnu saradnju realizovala izvodjenje predstave AMEBA u vrlo unikatnom pozorištu Famous People Players a iza koga stoji vrlo interesantna priča.
Posle uspešne premijere razgovarali smo sa glumcima SPT i evo šta su izjavili na pitanje “Kako je bilo raditi na projektu AMEBA”:
Maja Jovčić - Dr.Žana
"Rad na predstavi Ameba bio je jedno predivno iskustvo puno smeha, kreativnosti i sjajne energije. U ulozi Dr za Mentalni Balans sam se odlično zabavljala — svaka proba je bila spoj rada i druženja. Atmosfera među ekipom je bila fenomenalna, puno smo se zezali, smijali do suza i uživali zajedno. Osim što smo stvorili jednu lepu predstavu izgradili smo i divne uspomene".
Gojko Roglić -Spiridon
"Dosta sam bio pametan ili mislio da sam to, pa pametovao i drugima.
Bilo je vreme da probam da budem i malo lud.
Kad da vidiš čuda, lako se uklopi u to ludilo
Onda zaključih da nisam bio u pravu za ovu prvu tvrdnju".
Milos Pavlović- Milence
“Šta reci, osim da koliko god nam je bilo zabavno na probama, toliko je još zabavnije bilo na samoj premijeri gde se cela ekipa zabavljala još više zajedno sa punom salom u Famous People Players pozorištu. Predivno iskustvo.”
Maja Japundžić - Anastazija
"Rad na predstavi je bio mentalna terapija".
Vesna Pavlović - Viki
“Ekipa je takva da je priprema komada bila pravo zadovoljstvo, a naša draga publika je zaslužna za to što smo dobili krila na sceni i uzleteli do uspeha.
Hvala im na podršci, bez njihovog priznanja mi se ne bismo ostvarili niti doživeli ovako ispunjavajuće finale. Meni, koja sam prvi put na pozorišnim daskama, sve ovo još uvek izgleda krajnje nestvarno.”
Živko Cerović- Laza Kamikaza
"Bio sam oduševljen radom s neobično talentiranim umetnicima. Jedina kritika je da to nisam radio bolje. A o rediteljskoj diktaturi i strahu koji se uvukao u dubinu moje duše, od kojeg me je u potpunosti izlečila dr. Jeanne itd., o tome ćemo drugi put".
Vesna Kidišević- tehnika
"Moj prvi susret sa pozorištem, tehnički deo je bila moja uloga, o tome nema šta da se piše. Prijem i odnos iz probe u probu je bio kao da smo oduvek zajedno. Naporno i puno, glumci su radili na pripremanju predstave; ne pada im teško; sve to uz puno smeha, drugarskog odnosa, dobronamerne kritike.
Na mene je to uticalo tako što sam ih zamolila da sledeća predstava "mora" da bude sa muzičkim numerama. Dragoceno provedeno vreme sa članovima Srpskog Pozorišta Toronto. Budimo uvek uz njih, ZASLUŽUJU"!
Zorica Bogdanović – Ispicijent
"Predstava „Ameba” ostavila je snažan utisak — sjajna gluma, odlična energija i emocija koja se osećala tokom cele večeri. Sala je bila prepuna, publika pažljivo pratila svaki trenutak, a gromki aplauzi na kraju govorili su više od reči. Veče za pamćenje i još jedan dokaz koliko dobra predstava može da dotakne publiku".
Asmina Vicentijević- Ispicijent
"Rad na predstavi „AMEBA“ Srpskog Pozorišta Toronto bio je za mene veoma lepo i inspirativno iskustvo, jer sam kao podrška iza kulisa uživala prateći proces glumačkog stvaranja i rada na režiji. Probe su bile pune smeha, kreativnosti i divnog druženja, a svako okupljanje donosilo je novu energiju i osećaj kao da gledamo sasvim novu predstavu".
Ljiljan Stošić Marković - režiser i Barbara
"Kao što se iz navedenog da videte ovo je bio vrlo interesantan projekat od samoga početka, još uvek se vrtimo u replikama likova. Zahvalna sam celoj ekipi na podršci i na uloženom trudu da postavimo ovu priču i prenesemo je publici.
Posle svake premijere bude mala pauza u kojoj nam je svima žao što je sve prošlo i naravno do sledećeg igranja i sledeće nove predstave beskrajno zahvalni publici koja je došla da nas vidi i koja nas podržava 22 godine.
Bio je ovo timski rad u svim pravcima, zajedno smo donosili odluke, gradili likove i na kraju rezultati su bili vidljivi.
Istakla bih podmladak pozorišta, Mišu Pavlovića, Vesnu Pavlović, Maju Japundžić, Vesnu Kidišević, Jasminu Vicentijević koji su se fantastično uklopili u tim u kome već dugo rade u skladu, Maja Jovčić, Gojko Roglić, Živko Cerović; Zorica Bogdanović; Nebojša Sremčević i moja malenkost Ljiljana Marković.
Sledeća predstava je novembra u Maja Prentice Theatre u Misisagi i obećavamo da ćemo biti još bolji, ako se to uopšte može, a komediju nastavljamo da igramo i u životu".
Čestitke celoj ekipi na trudu koji su uložili i šta su prikazali. Medjutim, moram ipak da istaknem jedan lik, koji je na mene posebno ostavio utisak, a to je Milence. Izvrsno je ušao u ulogu i na neki način davao dinamiku celoj priči, izazivajući smeh publike čim ušeta na binu. Izvrsno odigrano, pogotovu obzirom na to da mu je ovo prvi nastup.
I na kraju, moram napomenuti da je za svaku pohvalu istrajnost, upornost i ljubav sa kojom već dugi niz godina ovi ljudi rade i doprinose kulturnom životu Toronta.
Mozda se ponekada pitaju šta će nam sve ovo i koja je svrha. Možda, samo ponekad.
Verujem da ipak uživaju u svemu što rade i što život ispunjavaju i nekim nematerijalnim stvarima.
Bez obzira na sve, čnjenica je da ONI ostavljaju trag na ovim prostorima, kao zapis da smo postojali i da nismo zanemarili odakle potičemo.
Oni ostavljaju trag…pa zar to nije svrha života?
Moj naklon
Ivana Djordjević
