Veštačka inteligencija postaje sve dominantnija, ali ima nekih oblasti u koje će, ipak, malo teže ući.
Najnovija anketa Liaison Strategies o veštačkoj inteligenciji u zdravstvu nagoveštava da, i pored toga što su mnogi nezadovoljni zdravstvom, a posebno vremenom čekanja, posete lekaru ostaju, makar za sada, nezamenljive. Ljudi traže savete od veštačke inteligencije, ali joj odluke najčešće ne poveravaju. Preko dve trećine ispitanika priznaje da bi radije čekalo dve sedmice da poseti pravog lekara, nego da dobije dijagnozu koju generiše veštačka pamet.
Takođe, veći deo anketiranih veruje da će veštačka inteligencija pogoršati zdravstvenu zaštitu, nego što smatra da će je poboljšati. Najveća zabrinutost je da će ona učiniti da zdravstvene kontrole postanu hladne i bezlične, i da će ona učiniti da tehnološke kompanije više profitiraju od javnog zdravstvenog sistema.
Na listi nedostataka veštačke inteligencije je i to što se dovodi u pitanje privatnost pacijenata, sa jedne strane zbog potencijalnih hakerskih napada, a sa druge što se sva dobijena saznanja mogu koristiti za poboljšanje njenih performansi.
Dr Amol Verma, profesor veštačke inteligencije u medicini na Univerzitetu u Torontu, na osnovu najnovijih istraživanja kaže da veštačka inteligencija nije dovoljno pouzdana da zameni ljudsko rasuđivanje, ali vidi mogućnost da se veštačka inteligencija koristi za neke administrativne poslove u zdravstvu i time ga učini efikasnijim.
