Od svih kanadskih provincija, u Kvebeku je prošle godine bilo najviše deportacija, skoro 46 odsto, a u prva četiri meseca ove godine taj procenat je nadmašen, čak 55 odsto svih slučajeva u čitavoj zemlji.
Posebno su problematična razdvajanja porodica, gde su roditelji primorani da biraju ko će biti deportovan, a ko će ostati sa decom rođenom u Kanadi, ili pak kada postupak uključuje roditelja čiji supružnik ili deca imaju dozvolu da ostanu u Kanadi.
Po rečima Maris Poason, direktorke socijalnih intervencija u Welcome Collective, organizacije iz Montreala koja pomaže migrantima, radi se o vrlo dramatičnim slučajevima u kojima bi deca mogla biti lišena jednog roditelja na neodređeno vreme. Najviše što se uspeva je da dođe do privremenog odlaganja postupka deportacije.
Poason je, zajedno sa grupom advokata, zagovornika i političara, apelovala na federalnu vladu da usvoji politiku obustave deportacija koje razdvajaju porodice.
Advokat An-Sesil Kuri Rafael, potpredsednica nacionalnog Udruženja advokata za izbeglice, smatra da deluje da je postupak deportacije u suprotnosti sa kanadskim zakonskim obavezama, kao i sa obavezama prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta, i odredbama Zakona o imigraciji koji insistiraju na ponovnom spajanju porodice.
Agencija CBSA je ranije saopštila da članovi porodica zaštićenih lica koji ispunjavaju uslove za podnošenje zahteva za stalni boravak nisu nužno ’imuni od postupka deportacije’. Agencija je zakonski obavezna da što pre deportuje iz Kanade sve strane državljane koji predmet izvršne naredbe o deportaciji.
Krajem marta, federalna vlada je usvojila strogi zakon o azilu koji retroaktivno poništava, prema nekim procenama, preko trideset hiljada zahteva za izbeglice.
Trenutna imigraciona politika dovodi do značajnog pogoršanja sistema zaštite izbeglica, smatraju poslanici članovi NDP-a.
