Najmoćniji lobisti u Evropskoj uniji za vršenje uticaja na institucije Unije troše gotovo pedeset odsto više para nego 2020. godine, a najviše novca za ostvarivanje svojih interesa izdvajaju velike tehnološke kompanije.
Najnovija analiza koja je objavljena, pokazuje da 173 kompanije čiji budžet za lobiranje iznosi više od milion evra, godišnje zajedno troše najmanje 381,75 miliona evra na lobiranje u institucijama EU.
U istraživanju organizacja Lobikontrol (Lobycontrol) i Korporat jurop obzervatori (Corporate Europe Observatory) se ističe da je ta cifra verovatno samo donja granica, ali da je ipak 50 odsto viša nego 2020. godine.
Autori analize pišu da njihovi nalazi dolaze u trenutku kada predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i konzervativna većina u Evropskom parlamentu rade na ekstenzivnoj deregulaciji, uz objašnjenje da to ide u prilog konkurentnosti EU i pojednostavljivanju procedura.
"Ta agenda izlazi u susret dugogodišnjim zahtevima nekih najuticajnijih evropskih industrijskih grupa", navode autori.
Posmatrano po sektorima, prednjače tehnološke korporacije, koje godišnje u lobiranje ulažu ukupno najmanje 73 miliona evra, i to se "koristi u svrhu otpora strogim pravilima koja štite digitalna prava" građana.
Kompanija Meta za lobiranje izdvaja više od deset miliona, a Amazon oko devet miliona evra. Budžet kompanije Epl za lobiranje u EU je osam miliona, a Kvalkoma oko 4,5 miliona evra.
Finansijskom sektoru za lobiranje na raspolaganju stoji budžet od ukupno 67 miliona evra.
Industrija fosilnih goriva godišnje na uticanje na institucije EU troši ukupno 52 miliona evra, i ona "koristi geopolitičke krize poput rata u Iranu za lobiranje za oživljavanje fosilnih goriva, i za predstavljanje lažnih rešenja kao održivih rešenja za klimatsku krizu".
Snažno lobiranje u institucijama EU, sa budžetom od najmanje 46,5 miliona evra, vrše i poljoprivreda i hemijska industrija, koje nastoje da postignu ublažavanje strogih pravila protiv štetnih hemikalija i pesticida.
U ovoj, 2026. godini, dodatnih 39 aktera je deklarisalo da njihov budžet za korporativno lobiranje iznosi više od miliona evra.
"Zabrinjava što to povećanje izdvajanja biva nagrađeno nezapamćenim prodorom u politiku i političkim ishodom koji potkopava javni interes. Od kako je preuzela dužnost, druga Komisija Fon der Lajen je pokrenula seriju omnibus inicijativa za deregulaciju, koje se odnose na zakone vezane za hemikalije, poljoprivredu, digitalnu politiku, industrijske emisije gasova i na procedure izdavanja dozvola", ocenjuje se u izveštaju.
U izveštaju se, kako se navodi, daje i nize preporuka o preispitivanju pravila lobiranja u EU. Od Evropske komisije se zahteva da prekine sa davanjem privilegovanog pristupa industrijskim lobijima, i da osigura da se "jasno i glasno" čuju i drugi, kao što su javnost, civilno društvo, nezavisni naučnici i stručnjaci.
Zahteva se i da transparentnost lobiranja postane zakonska obaveza za sve registrovane lobiste, "kako bi se rešio ozbiljan problem zagađenja registra lobista netačnim podacima".