Iako vlast predstavlja dogovor sa mađarskim MOL-om kao značajan iskorak koji Srbiji vraća uticaj u NIS-u, stručnjaci upozoravaju da kupovina dodatnih pet odsto akcija ne donosi veću kontrolu ako ne dođe do promene statuta, kao i da cela priča i dalje zavisi od dogovora MOL-a i Gaspromnjefta.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je da je Srbija našla zajednički jezik sa kompanijom MOL, te da je postignut dogovor oko uslova.
„Mi smo naš posao završili“, poručila je ona. Međutim, javnosti još uvek nisu poznati svi detalji ovog dogovora, zna se samo ono što je ministarka otkrila.
Naime, objavljeno je da će država Srbija kupiti dodatnih pet odsto akcija u Naftnoj industriji Srbije (NIS). To će, naglasila je Đedović Handanović, državi dati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka za našu zemlju.
Kada je reč o Rafineriji u Pančevu, MOL se obavezao da će ona nastaviti da radi kao i do sada, sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija, odnosno kada je NIS odlično poslovao.
Kako je objasnila ministarka, to bi zadovoljilo srpsko tržište naftnih derivata.
Dogovoreno je i da će članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imati veća ovlašćenja nego do sada u donošenju, ali i blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Srbiju.
„Takav uticaj država Srbija nije imala od 2008. godine, kada je NIS privatizovan“, naglasila je Đedović Handanović.
To su svi detalji dogovora koji su za sada poznati, ali preduslov za sve to jeste da se dogovore ruska i mađarska strana, odnosno da Gaspromnjeft napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u, a da američki OFAK to odobri.
Priča o dodatnih pet odsto akcija „isprazna“
Glavni broker Momentum sekjuritiz Nenad Gujaničić za Danas kaže da je teško komentarisati ugovor čiji detalji nisu objavljeni, ali da je sigurno da ta tema nije ključna u aktuelnoj krizi koja traje skoro godinu i po dana.
„Naša strana je nametnula kao najvažniju temu ‘pitanje Rafinerije’, a da pri tom potencijalni investitor (MOL) nikada nije rekao šta će raditi po tom pitanju. Štaviše, sasvim je racionalno da će koristiti sve poslovne kapacitete biznisa koji preuzima, uključujući i Rafineriju koja predstavlja izuzetno moderan industrijski kompleks i doprinosi ukupnom rezultatu NIS-a“, smatra on.
Ono što se nezvanično može saznati, prema njegovim rečima, jeste da je naša država pokušala da nametne nekakve netržišne elemente u budućem poslovanju NIS-a.
„To su, svakako, stvari koje nijedan investitor ne bi mogao da prihvati, a da pride ne dobije neke druge garancije kako bi se zaštitio“, navodi Gujaničić.
Priča o dodatnih pet odsto akcija je, kako naglašava, prilično „isprazna i populistička“.
„Ta priča je namenjena ovdašnjem građaninu kako bi stekao dojam o opštoj brizi predstavnika države za imovinu kojom upravljaju. Jasno je da država ne može sa 35 odsto akcija učiniti ništa više nego što je mogla sa 30 odsto vlasništva i jedina dobrobit će biti za toliko veća dividenda ukoliko je kompanija bude isplaćivala“, objašnjava naš sagovornik.
Ukoliko u akcionarskom društvu imate većinskog vlasnika, dodaje Gujaničić, to da li posedujete 30, 35 ili 40 odsto akcija ne menja mnogo stvari sa aspekta ko će donositi ključne odluke u pogledu upravljanja kompanijom.
„Naš regulatorni okvir predviđa da manjinski akcionar već sa pet odsto akcija ima dosta veća prava u akcionarskim društvima, statut NIS-a ova prava dodatno pojačava ako država poseduje najmanje 10 odsto akcija, dok je država sa 30 odsto akcija izuzetno značajan manjinski akcionar.
Pravo pitanje zapravo je zašto do sada država nije koristila svoja prava koja izviru iz tih 30 odsto akcija, i zašto bismo sada verovali da će biti drugačije“, pita on.
Gujaničić podseća da su naši predstavnici u NIS-u do sada dobrovoljno predali sva prava koja kao manjinski akcionari poseduju u nekoj kompaniji.
„Zašto bismo verovali da će biti drugačije sa nekim ‘većim pravima’, koja zapravo ne postoje po domaćoj regulativi niti po internim aktima kompanije“, navodi on.
Gujaničić smatra da se nepotrebno digla buka oko pitanja Rafinerije, jer bi svaki većinski vlasnik kompanije gledao da što je moguće više iskoristi svu imovinu kojom raspolaže.
„Rafinerija je u tom smislu izuzetno koristan deo sistema i nema nijednog razloga da MOL od nje odustane. Šta će biti za 10 ili 15 godina, to niko ne može da predvidi i pretpostavljam da ovaj potencijalni investitor nije želeo da prihvati neka ograničenja u vezi sa poslovanjem u daljoj budućnosti“, navodi naš sagovornik.
Simptomatično je da se u ovim prvim objavljenim informacijama ne pominje više pravo preče kupovine, ali Gujaničić smatra da ova stavka nije toliko bitna, koliko činjenica da se naša država domaćinski odnosi prema imovini kojom raspolaže.
„Međutim, na primerima brojnih preduzeća – Komercijalna banka, EPS, Energoprojekt, Telekom… pa i NIS, vidimo da to nije slučaj“, upozorava.
Čitav ovaj sporazum je, prema njegovim rečima, popunio prazan medijski prostor, koji postoji oko kupoprodaje Gaspromovog paketa akcija, što je zapravo jedino bitno.
„Ako nema kupoprodaje, čitava ova priča predstavnika izvršne vlasti je nebitna, a svakako je mnogo manje bitna i ako se kupoprodaja realizuje u odnosu na to kako se predstavlja u javnosti“, zaključuje Gujaničić.
Da bi došlo do promene, mora prvo da se promeni statut NIS-a
Analitičar brokerske kuće „IPOPEMA Securities“ Vladan Pavlović za naš portal ukazuje da zvanična izjava počinje sa “ako”, pa da u skladu s tim ne vidi nikakve suštinske pomake.
„Uslov za realizaciju navodnog dogovora je da se MOL i Gasprom dogovore“, naglašava on.
Da li se zaista nešto promenilo na bolje po nas, kako kaže, zavisiće od toga da li će doći do promene statuta u NIS-u.
„Ovaj sadašnji statut jasno kaže da jedna akcija znači jedan glas, te da se sve odluke donose prostom većinom“, podseća Pavlović.
U tom svetlu, dodaje, čak ni 49,9 odsto udela u vlasništvu ne znači ništa za Srbiju.
„Zbog toga sa dodatnih pet odsto dobijamo jedno veliko ništa. To može da znači samo za MOL, pošto ga tako subvencionišemo da plati manju cenu“, ukazuje Pavlović.
Naš sagovornik podseća da smo mi i do sada imali pravo na blokiranje strateški nepovoljnih odluka.
„Ne znam šta znače veća ovlašćenja naših članova odbora, ali odluke mora da potvrdi skupština, a tu glavnu reč ima onaj ko drži 50 odsto plus jednu akciju“, zaključuje Pavlović.