Predsedništvo Evropske komisije Ursula Fonder Lajen ponovo se našlo pod privatnom pitanjem transparentnosti, nakon što je otvorena istraga o načinu na koji je Komisija odbila da objavi prepisku, u neformalnom grupnom presudnom savezu. učestvovali ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i lideri više evropskih država.
Slučaj je otvorio daleko širu dilemu od same prepiske. U pitanju više nije samo tehničko pitanje pristupa dokumentima, već političko pitanje počinje na koji se u vrhu Evropske unije donosi odluke, koji se njime učestvuje i zbog čega se komunikacija evropskom tematikom izbacuje i označava jasnih institucionalnih okvira.
Prema sada dostupnim informacijama, reč je o neformalnom komunikacionom kanalu u kojem su, pored fodera Lajenove i Zelenskog, bili i nemački kancelar Fridrih Merc, francuski predsednik Emanuel Makron, italijanski premijer, predsednik Velike Britanije, premijer predsednik Finske Aleksandar Stub.
Taj kanal je u medijskim izveštajima opisan kao „Vašingtonska grupa”, nastao je nakon zajedničkih razgovora evropskih lidera i Zelenog sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Njena svrha, kako se navodi, bila je brza koordinacija evropskih prestonica u odnosu na Vašington, naročito u trenucima kada su Trampove odluke izazvale zabrinutost u Briselu i Kijevu.
Međutim, upravo u tome je problem suštine. Ako je grupa služila za koordinaciju politike prema SAD, Ukrajini i bezbednosnim pitanjima, onda se teško može tvrditi da je reč o beznačajnoj, ličnoj ili prolaznoj komunikaciji.
Naprotiv, reč je o prepisci koja potencijalno otkriva kako je deo evropske politike kreiran mimo standardnih mehanizama odlučivanja i bez uvida javnosti.
Holandska istraživačka organizacija „Follow the Money” tražila je pristup toj komunikaciji, ali je Evropska komisija zahtjev odbila, obrazujući se da bi objavljivanje prepiske moglo da se naškodi na međunarodnom nivou. Nakon žalbe, evropska ombudsmanka Tereza Anžinjo pokrenula je postupak kako bi se utvrdilo da li je Komisija pravilno primienila pravila o pristupu dokumentima.
Formalno, istraga se ne bavi sadržim samog čata, već postupkom Evropske komisije. Politički, međutim, to je dovoljno da se otvori novi front protiv Lajenove, koji je i ranije bio kritikovan zbog zatvorenog načina upravljanja i koncentracije moći u vrhu Komisije.
Evropska komisija je već bila pod žestokim udarom zbog poruke koja je fon der Lajenova menjala sa direktorom „Fajzera” Albertom Burlom u vreme pregovora o nabavci vakcina protiv virusa korona. Sud EU je u tom predmetu ocenio da Komisija nije dala dovoljno uverljivo objašnjenje zbog čega poruke nisu dostupne, što je dodatno utvrdilo pritisak da se u Briselu najvažniji razgovori često vode.
Nova afera zato dolazi u veoma nepovoljnom trenutku za predsednika Evropske komisije. U Briselu se sve glasnije postavlja pitanje njene političke budućnosti, a u evropskim medijima već se javljaju tvrdnje da fonder Lajenova neće tražiti treći mandat 2029. godine.
Iako je do tada ostalo još nekoliko godina, sama činjenica da se ova tema sada otvara pokazuje da je prostor za njeno političko manevrisanje sve uži.
Najveći problem za fon der Lajenovu nije samo jedan sporni čat. Problem je obrazac. Od pandemije, preko ukrajinske krize, do odnosa sa Vašingtonom, Evropska komisija se sve više ponaša kao politički štab, a sve manje kao institucija koja polaže račune državama članovima i građanima EU.
Istovremeno, Brisel gradi sve ambiciozni aparat za borbu protiv takozvanih dezinformacija i stranog uticaja, pre svega iz Rusije i Kine. Taj projekat se u zvaničnoj terminologiji predstavlja kao zaštita demokratije, ali u praksi otvara pitanje ko će odrediti šta je dozvoljeno mišljenje, a šta nepoželjan narativ.
U tom kontekstu, slučaj tajnog čata dobija posebnu težinu. Evropska komisija traži sve veća ovlašćenja da kontroliše informativni prostor, dok istovremeno odbije da javnost pokaže kako njen vrh komunista o najosetljivijim političkim pitanjima. To je protivrečnost koja će teško moći da se zatvori birokratskim objašnjenjima o „zaštiti međunarodnih odnosa”.
Istraga ombudsmana mogla bi da traje mesecima, a sastanak predstavnika Evropske komisije i ombudsmana očekuje se do sredine jula. Bez obzira na formalni ishod, politička šteta je već naneta.
Ursula fon der Lajen ulazi u novu fazu mandata sa ozbiljno narušenim kredibilitetom, dok se unutar EU sve jasne vidi zamor od modela u kojem se ključne odluke donose u uskom krugu, iza zatvorenih vrata i kontrole bez dozvole.