Naučnici otkrili šta se zapravo događa i šta će biti sa nama.
Ekstremni toplotni talas koji je zahvatio Evropu odneo je više od 1.300 života za samo nedelju dana, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Dok se kontinent suočava sa rekordnim temperaturama, stručnjaci ističu da Evropa postaje jedno od najugroženijih područja na planeti kada su klimatske promene u pitanju.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus ocenio je da je toplotni stres postao "tihi ubica" i upozorio da evropski gradovi, škole, radna mesta i stambene zgrade nisu projektovani za temperature koje se danas beleže.
Najnoviji podaci dolaze u trenutku kada je snažan toplotni talas, koji je počeo na Pirinejskom poluostrvu, zahvatio zapadnu, centralnu i južnu Evropu, obarajući temperaturne rekorde u gotovo svim državama na svom putu.
Evropa se zagreva mnogo brže od ostatka planete
Dok je prosečna globalna temperatura od početka industrijske ere porasla za oko 1,4 stepena Celzijusa, Evropa je već toplija za približno 2,5 stepena.
Prema podacima evropskog klimatskog servisa Kopernikus, upravo je ovaj kontinent mesto gde se klimatske promene osećaju najbrže. Ono što se nekada smatralo toplotnim talasom koji se događa jednom u nekoliko decenija sada postaje gotovo redovna letnja pojava.
Rekordi padaju širom kontinenta
Poslednjih dana gotovo svakodnevno su obarani nacionalni temperaturni rekordi.
U Nemačkoj je izmereno čak 41,7 stepeni Celzijusa u mestu Košen, nedaleko od granice sa Poljskom, dok su čak 252 meteorološke stanice zabeležile najviše temperature od kada postoje merenja.
Poljska je prvi put izmerila 40,5 stepeni, Češka 41,1 stepen, Austrija je u Beču dostigla 40 stepeni, Holandija 39,4, a Bazel u Švajcarskoj čak 39 stepeni.
Francuska se, osim sa ekstremnim vrućinama, suočila i sa povećanim brojem nesreća na kupalištima. Od početka toplotnog talasa zabeležena su 74 utapanja, dok su vlasti u Parizu privremeno zabranile konzumiranje alkohola na javnim površinama i otkazale Povorku ponosa kako bi rasteretile hitne službe.
Francusko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je od početka toplotnog talasa registrovano oko 1.000 smrtnih slučajeva više nego što se očekivalo, pri čemu je broj ljudi koji su umrli u svojim domovima porastao za oko 40 odsto. Najviše su pogođene osobe starije od 65 godina.
Zašto su tople noći posebno opasne?
Meteorolozi poslednjih godina sve češće upozoravaju na takozvane tropske noći, kada temperatura ni tokom noći ne pada ispod 20 stepeni.
Stručnjaci objašnjavaju da upravo tokom noći organizam treba da se rashladi i oporavi od dnevne vrućine. Kada temperatura ostane visoka i posle zalaska sunca, telo ne uspeva da se odmori, što dodatno povećava opterećenje srca, krvnih sudova i drugih organa.
Zbog toga minimalna noćna temperatura često predstavlja bolji pokazatelj zdravstvenog rizika nego najviša dnevna.
Zašto se Evropa zagreva brže od ostatka sveta?
Naučnici navode više razloga zbog kojih je upravo Evropa posebno izložena klimatskim promenama.
Jedan od ključnih faktora jeste promena u ponašanju mlazne struje, snažnog vazdušnog toka koji na velikim visinama oblikuje vremenske prilike. Poslednjih godina sve češće dolazi do njenog usporavanja i talasanja, što omogućava dugotrajno zadržavanje snažnih anticiklona iznad Evrope.
Ove takozvane toplotne kupole funkcionišu poput poklopca. Zarobljavaju vreo vazduh, često pristigao iz severne Afrike, i sprečavaju prodor hladnijih vazdušnih masa.
Dodatni problem predstavlja Arktik, koji se zagreva tri do četiri puta brže od globalnog proseka. Kako se led i sneg tope, otkrivaju se tamnije površine mora i kopna koje upijaju mnogo više Sunčeve energije, što dodatno ubrzava zagrevanje.
Istovremeno se smanjuje temperaturna razlika između Arktika i Evrope, što dodatno remeti atmosferu i pogoduje dugotrajnim toplotnim talasima.
Sličan proces odvija se i na evropskom kopnu. Sve manje snega u Alpima i Skandinaviji znači da tamnije tlo apsorbuje više toplote nego ranije.
Čistiji vazduh ima i neočekivanu posledicu
Na prvi pogled zvuči paradoksalno, ali stručnjaci navode da je poboljšanje kvaliteta vazduha takođe doprinelo bržem zagrevanju Evrope.
Od osamdesetih godina prošlog veka evropske države značajno su smanjile emisije aerosola, sitnih čestica koje nastaju usled zagađenja. Iako su aerosoli štetni po zdravlje ljudi, oni su istovremeno odbijali deo Sunčevog zračenja nazad u svemir.
Danas, kada je vazduh čistiji, više Sunčeve energije stiže do Zemljine površine, što dodatno pojačava efekat zagrevanja izazvan gasovima sa efektom staklene bašte.
Posledice se osećaju širom Evrope
Uticaj klimatskih promena daleko prevazilazi visoke temperature.
Tokom 2025. godine požari su zahvatili oko milion hektara zemljišta širom Evrope. Sezona požara počela je neuobičajeno rano, još u februaru, u Velikoj Britaniji i Irskoj.
Posebno su pogođene Španija i Portugal, gde je posle izuzetno kišnog proleća usledila snažna suša. Vegetacija koja je bujno izrasla tokom vlažnog perioda brzo se osušila i postala idealno gorivo za požare. Na ove dve zemlje otpalo je čak 65 odsto ukupne izgorele površine u Evropi tokom te godine.
Istovremeno, evropske reke beleže sve niže vodostaje, što ugrožava proizvodnju električne energije u hidroelektranama, ali i poljoprivredu. Tokom maja 2025. čak trećina kontinenta bila je pogođena ekstremnom poljoprivrednom sušom.
Na udaru su i prirodni ekosistemi. Isušivanje tresetišta pretvara ih iz prirodnih skladišta ugljenika u nove izvore emisije gasova sa efektom staklene bašte, dok su podvodne livade posidonije u Mediteranu izgubile više od trećine svoje površine tokom poslednjih pola veka.
Prema procenama stručnjaka, bez značajnog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte Evropa će se u narednim godinama suočavati sa još češćim, dužim i intenzivnijim toplotnim talasima, zbog čega Svetska meteorološka organizacija ubrzano razvija sisteme ranog upozoravanja kako bi stanovništvo na vreme bilo obavešteno o opasnostima i merama zaštite.