Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje nisu uspele da postignu dogovor o izboru novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, čime je otvoren ozbiljan diplomatski sukob između Vašingtona i evropskih prestonica oko uticaja na Zapadnom Balkanu.
Na sastanku Saveta za sprovođenje mira (PIC) u Sarajevu nije postignut kompromis o nasledniku Kristijana Šmita. Jedino oko čega su se učesnici složili jeste da nemački političar odmah završi mandat, što je bio glavni zahtev administracije predsednika Donalda Trampa.
Njegovu funkciju privremeno će, na dve nedelje, preuzeti američki zamenik Luis Krišok, dok se ne izabere novi visoki predstavnik.
U saopštenju PIC-a navodi se da je cilj da novi visoki predstavnik bude imenovan najkasnije do 14. jula.
Vašington gura svog kandidata, Evropa pruža otpor
Prema pisanju Guardian-a, spor oko izbora naslednika Kristijana Šmita prerastao je u test odnosa između SAD i Evrope.
Administracija Donalda Trampa insistira da novi visoki predstavnik bude italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi, nekadašnji ambasador u Srbiji. Međutim, evropske zemlje smatraju da Landi nema dovoljno iskustva niti poznavanja prilika u Bosni i Hercegovini.
Francuska, Nemačka i još nekoliko evropskih država podržavale su francuskog diplomatu Renea Trokaza, specijalnog izaslanika Francuske za Zapadni Balkan, dok je Nemačka u jednom trenutku kao kompromis predložila danskog diplomatu Petera Sorensena, bivšeg specijalnog predstavnika Evropske unije u Sarajevu.
Ipak, dogovor nije postignut.
Spor zbog gasovoda vrednog milijardu dolara
Evropski zvaničnici veruju da se iza američkog insistiranja na Landiju krije mnogo više od kadrovskog pitanja.
Prema navodima Guardiana, administracija Donalda Trampa poslednjih meseci prioritet daje poslovnim interesima američkih kompanija, posebno projektu gasovoda „Southern Interconnection“, vrednom oko milijardu dolara.
Posao je, prema pisanju lista, bez javnog tendera dodeljen američkoj kompaniji AAFS Infrastructure and Energy, koja ima ograničeno iskustvo u infrastrukturnim projektima, ali navodno bliske veze sa ljudima iz Trampovog okruženja.
Evropska unija upozorila je da bi takav način dodele ugovora mogao da ugrozi evropski put Bosne i Hercegovine.
Bivši američki diplomata Džim O'Brajan ocenio je da nova politika Vašingtona pokazuje kako „politički povezani Amerikanci pokušavaju da zarade novac slabljenjem međunarodnih institucija“.
„Takvo ponašanje podriva mir koji traje već 30 godina“, upozorio je O'Brajan.
Moguće posledice po Republiku Srpsku
Guardian navodi da bi izbor Antonija Zanardija Landija mogao imati dalekosežne posledice po Bosnu i Hercegovinu.
Prema jednom scenariju o kojem govore izvori iz Sarajeva, novi visoki predstavnik mogao bi da donese poseban zakon kojim bi bila podeljena državna imovina između Republike Srpske i Federacije BiH. Time bi bile uklonjene prepreke za realizaciju gasovoda, čiji deo treba da prolazi preko državnog zemljišta.
U tekstu se navodi da je pitanje vlasništva nad državnom imovinom jedno od najosetljivijih pitanja u BiH još od završetka rata, dok predsednik Republike Srpske Milorad Dodik godinama tvrdi da imovina na teritoriji RS treba da pripada isključivo tom entitetu.
Trampova administracija promenila odnos prema Dodiku
Guardian podseća da je Kristijan Šmit prošle godine iskoristio svoja ovlašćenja kako bi poništio separatističke poteze Milorada Dodika, što je dovelo do njegovog političkog pada.
Međutim, nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću, američka administracija promenila je pristup prema Republici Srpskoj. Ukidane su sankcije koje je prethodno uvela administracija Džoa Bajdena protiv Dodika i njegovih saradnika zbog korupcije i, kako je tada navedeno, „etnonacionalističke retorike koja izaziva podele“.
Guardian navodi i da je Donald Tramp Mlađi u međuvremenu posetio Banjaluku, dok je Dodik dao podršku projektu gasovoda „Southern Interconnection“.
Bosna postala novo poprište američko-evropskog nadmetanja
Prema oceni Guardian-a, Bosna i Hercegovina se pretvorila u poligon za nadmetanje između Vašingtona i evropskih saveznika, koji prvi put otvoreno ulaze u sukob oko upravljanja međunarodnim protektoratom uspostavljenim Dejtonskim sporazumom.
Dok SAD prete da će preispitati svoje učešće u međunarodnoj misiji u BiH ukoliko njihov kandidat ne bude izabran, evropske zemlje pokušavaju da sačuvaju dosadašnji model upravljanja i uticaj u regionu.
Ivana Kešanski