Predsednik Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U sredu sa Bojanom Bilbijom" da je Bosna i Hercegovina neodrživa i nefunkcionalna država, naglasivši da se srpski narod u Republici Srpskoj svakodnevno bori protiv nametnutih rešenja zapadnih centara moći i pokušaja političkog Sarajeva da uruši Dejtonski sporazum.
Milorad Dodik je oštro kritikovao delovanje visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, ponovivši stav Republike Srpske da on nema legitiman mandat Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
"Mi ga nismo priznali od samog početka, rekli smo da on nije legalan, i sve što je on radio, mi smatramo ništavnim. Kao što smatramo da je ništavno sve što je radio bilo koji visoki predstavnik, a ne ovaj lažni. On je lažan i nije legitiman. Nije legitiman zato što visokog predstavnika biraju strane potpisnice aneksa 10. To su Srbija, to je Hrvatska, Republika Srpska, Federacija, i zajednički nivo BiH", ukazao je Dodik.
Promena politike Vašingtona i hrišćanski narativ
Dodik se osvrnuo i na nedavno obeležavanje stradanja Srba u Bratuncu, gde je ubijeno 3.267 srpskih civila i vojnika, ističući važnost prisustva pastora Marka Bernsa, savetnika američkog predsednika Donalda Trampa.
Prema njegovim rečima, to svedoči o promenama u političkom narativu Vašingtona nakon dolaska nove administracije.
"Mi ne treba da se zaletimo da mislimo da je sve promenjeno. Nije, naravno. Osnovni narativ danas, kad odete u Ameriku, u Vašington, je samo pitanje hrišćana. Jesu li hrišćani ugroženi ili nisu ugroženi. Ako ne pričate tim jezikom, vas niko tamo ne razume. Mi smo ugroženi.
Kao hrišćanska zajednica, mi Srbi u Bosni smo ugroženi od muslimana koji nastoje da promovišu svoj veliki državni koncept ugnjetavanja Srba na tom prostoru", ocenio je predsednik SNSD-a.
On je dodao da veruje da Bosna i Hercegovina nema perspektivu na istorijskoj sceni.
"Ja nemam problema da kažem da smo mi u nesretnoj zajednici koja se zove Bosna i Hercegovina, koja ni po čemu ne zaslužuje da postoji, ni po čemu ne treba da postoji, i jednog dana sigurno će morati da se raspadne, ako ne ubrzo, ono, sigurno nekom prirodnom smrću koja će dovesti do toga da to jednostavno samo uvene i nestane", rekao je Dodik.
Pokušaji prisvajanja srpskog kulturnog i verskog nasleđa
Predsednik SNSD-a je najavio da će isticanje ratnih obeležja Armije BiH biti zakonom zabranjeno u Republici Srpskoj, nakon što su zabeleženi incidenti sa unošenjem tih zastava na teritoriju Srpske.
Govoreći o unutrašnjim političkim pritiscima i potezima bošnjačkog člana Predsedništva BiH Denisa Bećirovića, Dodik je ukazao na važnost veta koji je srpski član Predsedništva Željka Cvijanović uložila na odluku o formiranju Komisije za spomenike, ističući da se radi o pokušaju da se srpsko kulturno blago proglasi za "bosanskohercegovačko nasleđe".
Dodik je povukao direktnu paralelu između dešavanja u Bosni i Hercegovini i procesa na Kosovu i Metohiji, kao i ranijih pokušaja u Crnoj Gori.
"Hoće ponovo da uvuku strance i da onda sva kulturna blaga koje je srpski narod ostvario kroz istoriju na tim prostorima, proglase kao bosanskohercegovačko kulturno nasleđe. To je srpsko kulturno nasleđe. Ali, međutim, oni hoće da za naše manastire kažu:
Ovo je bosanskohercegovačko nasleđe'. Pa to i Kurti radi na Kosovu i Metohiji. A isto se, isto se dešava. I Milo Đukanović je to hteo isto. Pa evo, sve se dešava na isti način", rekao je Dodik.
Predsednik SNSD-a je ocenio je da su takvi koraci izuzetno opasni i da direktno vode ka pokušajima uvođenja takozvane "bosanske pravoslavne crkve", zbog čega Republika Srpska poručuje da je zajednički život pod takvim uslovima nemoguć.
Pritisci na Republiku Srpsku prevršili svaku meru, u Sarajevu oživljavaju Alijin concept
Predsednik Stranke nezavisnih socijaldemokrata rekao je da su pritisci političkog Sarajeva i dela međunarodne zajednice na Republiku Srpsku "prevršili svaku vrstu mere", naglasivši da Dejtonski sporazum više ne funkcioniše kao bazični dogovor tri naroda.
Dodik je ukazao i na to da se političko Sarajevo vratilo programskim načelima iz perioda rata devedesetih godina.
"Ja dnevno imam 100 pretnji iz Sarajeva. 'Ubićemo te, nabićemo te na ražanj. Pobićemo ti porodicu.' Zašto? Jer što sam ja Srbin koji kaže: 'Moja politika je ovo.' Probali smo posle rata 30 godina. Stalno ste devastirali taj Dejtonski sporazum. On je nesporazum. On nije sporazum", istakao je lider SNSD-a.
On je povukao istorijsku paralelu sa ideologijom Alije Izetbegovića i delovanjem pojedinih krugova iz Raške oblasti, od kojih su mnogi, prema njegovim rečima, postali kreatori politike u Sarajevu.
"Oni razumeju po onoj staroj Alijinoj priči da, kad su muslimani manjina, onda treba da se smire, integrišu, a tamo gde su većina treba da nametnu šerijat. To je Alija napisao i to je program stranke Demokratske akcije koja deluje legalno i ovde u Srbiji", rekao je Dodik.
Izgledi za mirno razdruživanje i non-pejper
Predsednik SNSD-a je otkrio detalje iz perioda kada je bio predsedavajući Predsedništva BiH, svedočeći o tome da su pojedini evropski zvaničnici uviđali neodrživost Bosne i Hercegovine i nudili model mirnog razlaza.
"Borut Pahor, predsednik Slovenije, je došao jednog dana u Sarajevo. Ja sam bio predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine i vodio taj sastanak. On kaže: 'Pusti to, Milo, ja sam došao ovde da te pitam, možete li se vi mirno razići?' Ja sam odmah rekao: 'Da, mogu, možemo.' A ova dvojica, Komšić i Džaferović, kad nisu pali u nesvest", rekao je Dodik.
"Kaže Pahor dalje - mi održavamo onaj forum Brdo Brioni i Merkelova i Makron i neki još evropski lideri su svesni da ova zemlja ne može i da je samo ovde važno da se obezbedi da to bude mirna tranzicija", naveo je Dodik, podsećajući da je u to vreme bio aktuelan i slovenački "non-pejper".
On objašnjava da bi takvo razdruživanje podrazumevalo opstanak određenih prostornih veza i slobodu kretanja bez postavljanja barijera.
"Morao bi da ostane u nekoj vrsti ipak neke povezanosti. Pa naravno da ne bi, ne bi neka organska veza bi morala da se zadrži. Ne bi pravili berlinske zidove, ne bi pravili ograde, ne bi ništa uradili.
Sloboda kretanja, kao sad granica između, ne znam, Rusije i Poljske... suživot bi dalje, kao i do sada, funkcionisao. Prostorno, da. Nikome ne bi bilo zabranjeno", rekao je Dodik.