Najnoviji gradski izveštaj pokazuje da na gotovo svim lokacijama u Torontu vozači ubrzavaju vožnju čim nema kamera za merenje brzine. Tako je od novembra 2025. godine, kada su uklonjene kontrolne kamere, broj vozača koji su prekoračili brzinu za najmanje 16 km/h porastao čak za 380 odsto.
To je pokrenulo apele političara i stručnjaka da zahtevaju da provincija obnovi program i da insistiraju da je potrebna smislena akcija za pitanje ograničenja brzine.
Direktor Instituta za infrastrukturu na Univerzitetu u Torontu Mati Semjaticki, naglašava da povećanje brzina stvara probleme sa bezbednošću. Kamere, koliko god da ih mnogi ne vole, ipak čine da se brzina poštuje i da bezbednost bude veća. On je napomenuo da je torontska strategija Vizija nula pomogla u smanjenju broja smrtnih slučajeva u saobraćaju na godišnjem nivou.
Iako stručnjaci smatraju da su kamere za merenje brzine važan alat za sprovođenje zakona, oni ističu da je dizajn saobraćajnica i dalje najefikasniji i najtrajniji način za smanjenje prekoračenja brzine. ’Ležeći policajci’ su dobri, ali nisu praktični na važnijim saobraćajnicama jer, na primer, otežavaju kretanje vozilima hitne pomoći takvim ulicama.
Ontarijski premijer Dag Ford dugo je smatrao da su kamere uređaji za uzimanje novca, ali stručnjaci kažu da su one u stvari sredstvo za spasavanje života.
Dakota Brasijer, portparolka Ministarstva za saobraćaj, primećuje da je previše opština koristilo kamere za brzinu kao sredstvo za uzimanje novca, a ne za bezbednost, i tvrdi da je jedna kamera u gradu izdala preko sedamdeset hiljada kazni i donela 7,5 miliona dolara.
Ona kaže da je grad dobio preko deset miliona dolara od provincijskog Fonda za inicijativu bezbednosti na putevima za postavljanje ležećih policajaca, izgradnju kružnih tokova i primenu drugih mera za usporavanje vozila u saobraćaju.