Mesec je mnogo više od običnog ukrasa na noćnom nebu. Kada bi iznenada nestao, to bi imalo dalekosežne posledice po Zemlju - uticalo bi na plimu i oseku, klimu i ekosisteme.
Milijardama godina Mesec kruži oko Zemlje. Na prosečnoj udaljenosti od oko 384.400 kilometara, on oblikuje život na našoj planeti mnogo više nego što većina ljudi misli.
Povodom Međunarodnog dana Meseca, koji se svake godine obeležava 20. jula, nemačka agencija dpa pripremila je naučni osvrt na pitanje: Šta bi se dogodilo kada bi Mesec iznenada nestao?
Odgovor NASA-e je jasan - Zemlja bi postala potpuno drugačije mesto. Neke posledice osetile bi se odmah, poput znatno mračnijih noći i mnogo slabije plime.
Druge promene, poput narušavanja stabilnosti Zemljine ose ili promene brzine njene rotacije, odvijale bi se tokom veoma dugih vremenskih perioda.
Slabija plima i nepredvidiva godišnja doba
Mesec je jedini prirodni satelit Zemlje. Iako na njemu život nije moguć jer nema atmosferu, njegova uloga u održavanju života na našoj planeti izuzetno je važna.
Njegova gravitacija stabilizuje Zemljinu osu, koja je trenutno nagnuta približno 23,5 stepeni u odnosu na orbitu oko Sunca. Upravo zahvaljujući tom nagibu severna i južna hemisfera imaju različita godišnja doba.
Kada bi Mesec nestao, nagib Zemljine ose postao bi znatno nestabilniji. Prema proračunima Kraljevske opservatorije u Griniču, mogao bi da osciluje u velikoj meri.
U ekstremnom scenariju, Zemljina osa mogla bi da bude gotovo potpuno uspravna, što bi značilo da godišnja doba gotovo ne bi postojala. Ako bi se, pak, više nagnula u drugom smeru, pojedini delovi planete mogli bi da se suoče sa mnogo toplijim letima, oštrijim zimama ili čak ledenim dobima.
Gravitacija Meseca glavni je pokretač plime i oseke.
"Sunce takođe utiče na plimu i oseku, ali njegov uticaj je otprilike upola slabiji od Mesečevog", kaže Martin Knapmajer iz Nemačkog centra za vazduhoplovstvo (DLR).
To znači da bi bez Meseca plima i oseka bile znatno slabije. Obalni ekosistemi, koji zavise od redovnog smenjivanja plime i oseke, pretrpeli bi velike promene. Vrste poput školjki, morskih zvezda, puževa i brojnih rakova mogle bi da ostanu bez svojih prirodnih staništa.
Dani bi postajali sve duži
Mesec utiče na Zemlju i na još jedan način. Tokom milijardi godina njegova gravitacija postepeno je usporavala rotaciju naše planete - od svega nekoliko sati u davnoj prošlosti do današnjih 24 sata.
Kada bi Mesec nestao, dužina dana u početku se ne bi promenila, objašnjava Knapmajer.
"Međutim, Sunce bi vremenom nastavilo da usporava Zemljinu rotaciju, sve dok možda, za milijarde godina, Zemlja ne bi bila stalno okrenuta istom stranom prema Suncu, baš kao što Mesec danas nama uvek pokazuje isto lice."
Nestanak Meseca odmah bi se odrazio i na životinjski svet. Brojne noćne vrste koriste mesečinu za kretanje ili svoje lovne i reproduktivne navike su prilagodile lunarnom ciklusu.
Bez Meseca noći bi bile mnogo tamnije. Nekim predatorima bilo bi teže da pronađu plen, dok bi druge vrste mogle da imaju koristi od dodatnog mraka. Takve promene mogle bi značajno da izmene postojeće ekosisteme.