Generalni sekretar UN odbacio mogućnost podele ostrva na dve države i poručio da konačno rešenje mora da podrazumeva federalni Kipar, jedinstveni suverenitet i državljanstvo, ukidanje spoljnih garancija i povlačenje stranih trupa.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš predstavio je liderima kiparskih Grka i Turaka sedam osnovnih parametara od kojih, prema njegovom stavu, međunarodna organizacija neće odstupiti u nastojanjima da posle gotovo jedne decenije budu obnovljeni pregovori o ujedinjenju Kipra.
Gutereš je principe budućeg sporazuma izložio tokom zajedničke večere sa predsednikom Republike Kipar Nikosom Hristodulidisom i liderom kiparskih Turaka Tufanom Erhirmanom, održane 28. jula u Nikoziji, objavio je portal „In Sajprus”, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima.
Prema tim navodima, generalni sekretar UN poručio je da rešenje mora dovesti do stvaranja federalne države i da mora biti zasnovano na rezolucijama Saveta bezbednosti UN i principima Evropske unije. Istovremeno je izričito isključio mogućnost formiranja dve odvojene države na ostrvu.
Budući Kipar bi, prema Guterešovom predlogu, morao da ima jedinstveni suverenitet, jedinstveni međunarodni pravni subjektivitet i jedinstveno državljanstvo. Celo ostrvo ostalo bi u sastavu Evropske unije, dok bi pravne tekovine EU bile primenjivane na čitavoj njegovoj teritoriji.
Preostala dva parametra odnose se na bezbednost: ukidanje postojećeg sistema spoljnih garancija i povlačenje stranih trupa sa Kipra. Gutereš je, kako se navodi, sagovornicima naglasio da je njegov mandat ograničen rezolucijama Saveta bezbednosti, koje predviđaju dvozonsku i dvozajedničku federaciju, i da nema ovlašćenja da pregovore usmeri ka drugačijem modelu.
Ovakvo stanovište direktno je suprotstavljeno dugogodišnjem zahtevu Ankare da se kao osnova za dogovor prihvati postojanje dve države. Turska je jedina zemlja koja priznaje samoproglašenu tursku upravu na severu ostrva, gde se i dalje nalazi više desetina hiljada turskih vojnika.
Gutereš je liderima dve zajednice unapred najavio da će posle posete saopštiti nameru da sazove novi sastanak u formatu „pet plus jedan”. Pored predstavnika kiparskih Grka i Turaka i generalnog sekretara UN, na njemu bi učestvovale Grčka, Turska i Velika Britanija, kao države garanti nezavisnosti Kipra.
On je potom potvrdio da će novi sastanak biti organizovan posle odgovarajućih priprema o merama za izgradnju poverenja, metodologiji i suštini budućih razgovora. Datum nije određen, ali je Gutereš jasno stavio do znanja da skup mora da otvori put za obnovu formalnih pregovora, prekinutih posle neuspeha konferencije u Kran-Montani 2017. godine.
Tokom razgovora nije postignut dogovor ni o otvaranju dodatnih prelaza preko linije razdvajanja koja deli ostrvo. Gutereš je predložio kompromis prema kojem bi bili otvoreni prelazi na putu Atijenu–Piroi i u oblasti Mija Milija.
Hristodulidis je prihvatio taj predlog, dok je Erhirman uslovio saglasnost otvaranjem još jednog prelaza na putu Arsos–Pila. Pošto dve strane nisu približile stavove, pitanje novih prelaza preko tampon-zone UN ostalo je nerešeno.
Kipar je podeljen od 1974. godine, a između severnog i južnog dela ostrva nalazi se tampon-zona pod kontrolom UN. Međunarodno priznata Republika Kipar postala je članica Evropske unije 2004. godine, ali je primena evropskog zakonodavstva suspendovana na severu ostrva, koji nije pod kontrolom vlasti u Nikoziji.