Rad objavljen u Harvardovom pravnom časopisu: Visoki predstavnik u BiH nije nikad bio ovlašten da donosi zakone, ni prema Povelji UN, ni po Ustavu BiH niti prema ostalim pravni dokumentima koji priznaju pravo na samoopredjeljenje, stoga, su ništavni svi akti koje je nametao, pozivajući se na takozvana bonska ovlašćenja, navodi se u tekstu čiji su autori Džozef Šmic i Brajan Kenedi sa prestižnog američkog Univerziteta Harvard.
U radu objavljenom u naučnom časopisu “Harvardov žurnal prava i međunarodne politike“, kao prvi primer nelegitimnosti zakonodavnih ovlašćenja visokog predstavnika navodi se član jedan Povelje UN koji definiše pravo na samoopredjeljenje kao osnovno načelo demokratskog društva.
“Pravo naroda na samoopredjeljenje jedno je od vodećih načela za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti. Osnovno načelo samoopredjeljenja u svakom društvu zasnovanom na vladavini prava jeste da zakone mogu donositi isključivo oni koji su za to ovlašteni”, navodi se u Povelji UN koju su citirali autori.
U radu se povlači jasna paralela između člana 3 Ustava BiH i desetog amandmana na Ustava SAD, koji ne pominju izričito načelo supsidijarnosti, ali ga suštinski ugrađuju.
U Ustavu BiH, usvojenom kao Aneks četiri Dejtonskog mirovnog sporazuma izričito se kaže da “sve vladine funkcije i ovlašćenja, koja ovim ustavom nisu izričito dodeljena institucijama BiH, pripadaju entitetima.”
S druge strane, američki Ustav propisuje da “ovlašćenja koja Ustavom nisu poverena SAD niti su njime uskraćena saveznim državama, zadržavaju savezne države, odnosno narod”.
Autori navode da je Ugovorom o EU iz 2007. godine propisano da, u skladu sa načelom supsidijarnosti, u oblastima koje nisu u isključivoj nadležnosti Unije, ona deluje samo ako članice ne mogu ostvariti ciljeve ili to ne mogu učiniti u dovoljnoj meri.
U radu se podseća na stav engleskog pravnika i političara Vilijama Blekstona, koji je još 1765. godine u svom delu “Komentari o zakonima Engleske” napisao da je “za samu suštinu zakona neophodno da ga donosi vrhovna vlast”, naglašavajući da su suverenitet i zakonodavna vlast uzajamno povezani i ne mogu postojati jedno bez drugog.
U svojoj knjizi “Ustavni položaj Hrvata u BiH” bivši predsednik Ustavnog suda BiH Mato Tadić precizirao je da su visoki predstavnici doneli ukupno 341 zakon, među kojim većina iz oblasti reforme pravosuđa, onih koji se tiču državnih simbola, kao i drugih na nivou BiH.
VISOKI PREDSTAVNIK NIJE VRHOVNA VLAST
Uzimajući u obzir sve primere iz ustava i pravnih dokumenata, autori su došli do zaključka da visoki predstavnik nije vrhovna vlast u BiH i da su ništavni svi zakoni koje je doneo, pozivajući se na takozvana bonska ovlašćenja, budući da mu potpisnice Dejtonskog sporazuma nikada nisu prenele zakonodavna ovlašćenja.
Prema stavu autora, zasnovanom na iznesenim činjenicama, prvi čovek OHR-a bi, u skladu sa načelom supsidijarnosti, trebao sam da prihvati Mišljenje Ustavnopravne komisije Parlamentarne skupštine BiH od 13. februara ove godine, prema kojem nema ustavnu nadležnost da donosi zakone.
Autori napominju da bi jedno od rešenja moglo biti da Ustavni sud BiH ili Evropski sud za ljudska prava donesu formalnu odluku kojom bi utvrdili da visoki predstavnik “nema ustavnu nadležnost da donosi zakone”, te da su bonska ovlašćenja iz 1997. godine, na kojima su zasnovani ti “zakoni”, ništavna kao da nikada nisu ni postojala.
“Još jedno rešenje u vezi sa bonskim ovlašćenjima moglo bi biti da ovlašteni predstavnici Srbije i Hrvatske izdaju zajedničku izjavu kojom bi potvrdili svoju saglasnost sa Mišljenjem Ustavnopravne komisije Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH”, smatraju autori sa Univerziteta Harvard.
U tekstu se ocenjuje da je, nakon imenovanja Luisa Krišoka za vršioca dužnosti visokog predstavnika, došlo vreme da se tiranska bonska ovlašćenja na osnovu kojih su donesene stotine “akata prividnog zakonodavstva” proglase ništavnim od početka /ab initio/.
“Kada se to dogodi, narodi u BiH moći će sam da odlučuju o svojoj budućnosti, a Amerikanci će moći da investiraju u prijateljsku evropsku zemlju. Što je najvažnije, ako predsednik SAD Donald Tramp uzvrati podršku koju je više puta dobijao od predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, Amerika će u BiH, u globalnoj konkurenciji za važne strateške resurse, imati prijatelja i partnera”, navodi se u zaključku naučnog rada, prenosi Srna.
banjaluka.net