Trgovinski odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Kanade ušli su u jednu od najtežih kriza poslednjih decenija nakon što su pregovori dve zemlje propali praktično pred samim ciljem. Vašington je uveo carine od 50 odsto na kanadsku robu vrednu oko 20 milijardi dolara, dok je Otava najavila odgovor „dolar za dolar“ od 8. septembra.
Samo nekoliko dana ranije izgledalo je da će dve zemlje postići dogovor kojim bi bila izbegnuta nova eskalacija trgovinskog sukoba. Američki predsednik Donald Tramp čak je objavio da SAD i Kanada, uz završetak potrebne dokumentacije, „imaju dogovor“.
Međutim, posle intenzivnih pregovora u Vašingtonu sve se raspalo u roku od nekoliko sati. Dve strane sada jedna drugu optužuju za neuspeh, dok kompanije sa obe strane granice strahuju od posledica trgovinskog rata koji bi mogao da ugrozi više od bilion dolara trgovinske razmene u Severnoj Americi.
Američki predsednik Donald Tramp je, posle neuspelih trgovinskih pregovora sa Otavom, izjavio da je Kanada, što se tiče trgovine i drugih elemenata, među najgorim zemljama na svetu.
“Kanada nama nije potrebna, mi smo njima potrebni”, poručio je Tramp, javlja Rojters.
Dogovor bio nadohvat ruke
Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir više od nedelju dana pregovarao je sa najvišim kanadskim zvaničnicima. Prema izvorima upoznatim sa razgovorima, dve strane su se saglasile o opštem okviru sporazuma, a predstavnici pojedinih industrija već su bili upoznati sa njegovim osnovnim elementima.
Problem je nastao kada je trebalo rešiti poslednja sporna pitanja, među kojima su bile američke carine na automobile, čelik, aluminijum i teške kamione.
Američka strana tvrdi da je Kanada u poslednjem trenutku iznela nove zahteve, posebno u vezi sa smanjenjem carina na teške kamione.
Kanadski premijer Mark Karni to kategorički odbacuje.
„Ne“, odgovorio je Karni na pitanje da li je Otava u poslednjem trenutku postavila nove zahteve. Kako je rekao, kanadska delegacija samo je tražila pojašnjenja onoga što je već bilo ponuđeno i „stalno bila razočarana odgovorima“.
Prema njegovoj verziji događaja, Amerikanci su pokušali da srednje i teške kamione izuzmu iz dogovorenih carinskih olakšica, iako je prethodno postignut dogovor da carine na automobile budu smanjene na 15 odsto, uz određene uslove koji se odnose na američke komponente.
Karni tvrdi da je problem bio i unutar Trampove administracije
Kanadska strana smatra da problem nije bio samo u konkretnim carinama već i u nesuglasicama unutar same američke administracije.
Prema izvorima upoznatim sa pregovorima, između trgovinskog predstavnika Džejmisona Grira i američkog ministra trgovine Hauarda Latnika postojale su razlike oko pojedinih delova sporazuma.
Grir je predvodio pregovore, ali su ključna pitanja, poput carina na automobile, čelik i aluminijum, ulazila u oblast za koju je nadležno Ministarstvo trgovine. Latnik je tokom poslednje nedelje više puta direktno razgovarao sa Karnijem telefonom i putem poruka.
Kanadski premijer je posle propasti pregovora otvoreno ukazao na taj problem.
Kanadska delegacija je, prema njegovim rečima, tokom pregovora imala jedinstven stav. „To ne možete reći za administraciju Sjedinjenih Država“, poručio je Karni.
Bela kuća odbacila je tvrdnje da su Grir i Latnik zastupali suprotstavljene pozicije i insistira da su pregovore srušili novi kanadski zahtevi.
Carine od 50 odsto i presedan posle osam decenija
Nakon neuspeha pregovora, SAD su uvele carine od 50 odsto na kanadsku robu vrednu približno 20 milijardi dolara. Pogođeni su proizvodi od drveta, građevinski materijal, tekstil, alkoholna pića i drugi proizvodi.
Vašington je pritom prvi put posle oko 80 godina posegnuo za članom 338 američkog Zakona o carinama iz 1930. godine, koji predsedniku omogućava da uvede posebne carine ukoliko proceni da druga država diskriminiše američku trgovinu.
Za kanadske izvoznike posebno je problematično to što nove mere pogađaju i deo robe koja je do sada uživala zaštitu na osnovu severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini CUSMA, odnosno USMCA.
Time je uklonjen jedan od ključnih mehanizama koji je kanadskim kompanijama omogućavao da izbegnu najteže posledice prethodnih carinskih udara.
Karni: „U ratu ste kada vas napadnu. Mi smo napadnuti“
Odgovor kanadskog premijera bio je neuobičajeno oštar. Karni je američke carine nazvao pogrešnom procenom i optužio Trampovu administraciju da je tokom pregovora postavljala „neekonomske“ i nepravedne zahteve.
Na pitanje novinara da li su SAD i Kanada sada u trgovinskom ratu, odgovorio je:
„U ratu ste kada vas napadnu. Mi smo napadnuti.“
Karni tvrdi i da su američke mere osmišljene tako da nanesu štetu i podele Kanadu, optužujući Vašington da duboku ekonomsku povezanost dve zemlje koristi kao sredstvo pritiska.
Kanada je, prema njegovim rečima, tokom pregovora odbila i zahteve za koje je smatrala da bi mogli da ugroze francuski jezik i kanadsku kulturu, kao i slobodu Otave da sklapa trgovinske sporazume sa drugim zemljama.
Američka strana odbacuje takvo tumačenje i tvrdi da se razgovaralo o ekonomskoj saradnji i bezbednosti, a ne o zabrani Kanadi da zaključuje sporazume sa trećim državama.
Kanada uzvraća „dolar za dolar“
Otava sada priprema novu rundu kontramera, koje bi trebalo da stupe na snagu 8. septembra.
Kanadske carine pogodiće američki čelik, mlečne proizvode, kućne aparate, poljoprivrednu opremu, celulozu i papir, kao i elektroniku.
„Ovo je ciljani odgovor kako bismo zaštitili naše industrije i omogućili im da se takmiče sa američkim proizvodima na kanadskom tržištu“, rekao je Karni.
Njegova odluka da napusti pregovore naišla je na podršku i dela kanadske opozicije. Lider konzervativaca Pjer Polijevr ponudio je saradnju u zaštiti kanadskih građana i industrija pogođenih američkim carinama.
Premijer Ontarija Dag Ford takođe je podržao Karnijevu odluku.
„Drago mi je što nije potpisao taj sporazum jer je bio loš. Mislio sam da je to užasan dogovor“, rekao je Ford, upozoravajući da trgovinski sporazumi mogu ostati na snazi godinama ili decenijama.
Od Trampovih pretnji o „51. državi“ do carinskog rata
Sadašnja kriza kulminacija je pogoršanja američko-kanadskih odnosa od početka drugog Trampovog mandata.
Već na dan inauguracije, 20. januara 2025, Tramp je zatražio procenu ilegalnih migracija i krijumčarenja droge iz Kanade, Meksika i Kine.
Početkom februara usledile su carine od 25 odsto na kanadsku i meksičku robu i deset odsto na energente. Vašington je mere pravdao borbom protiv krijumčarenja fentanila i ilegalne migracije, dok je Kanada odgovorila sopstvenim carinama.
Tokom 2025. trgovinske barijere širile su se na nove sektore. Uvedene su carine na automobile, a potom i carine od 50 odsto na uvozni čelik i aluminijum.
Istovremeno je Tramp zaoštravao političku retoriku, tadašnjeg premijera Džastina Trudoa nazivao „guvernerom“ i više puta govorio o mogućnosti da Kanada postane 51. američka savezna država.
Takve izjave izazvale su snažne reakcije u Kanadi i pitanje trgovine pretvorile i u pitanje nacionalnog suvereniteta.
Kanadska privreda već plaća visoku cenu
Ekonomske posledice sukoba znatno su ozbiljnije za Kanadu, čija je privreda veoma zavisna od američkog tržišta. Oko tri četvrtine kanadskog izvoza tradicionalno završava u SAD.
Prema podacima iz drugog teksta, Kanada je tokom prva dva meseca 2026. izgubila ukupno 109.000 radnih mesta, dok su sektori direktno pogođeni carinama pretrpeli značajan pad proizvodnje i izvoza.
Proizvodnja aluminijuma pala je 15,5 odsto, proizvodnja automobilskih karoserija i prikolica 11,6 odsto, dok je izvoz čelika smanjen za 25 odsto.
Procene ukazuju da bi gubitak povlašćenog pristupa američkom tržištu za kanadski izvoz vredan između 17,7 i 20 milijardi dolara mogao da ugrozi još oko 90.000 radnih mesta. Nezaposlenost bi mogla da poraste za dodatnih 0,4 procentna poena, dok bi rast kanadskog BDP-a mogao biti smanjen za 0,2 do 0,3 odsto.
Posledice se, međutim, ne završavaju na granici. Američke i kanadske kompanije deo su duboko povezanih lanaca snabdevanja, posebno u automobilskoj, poljoprivrednoj, metalnoj i drvnoj industriji.
Američka privredna komora zato je pozvala dve vlade da se što pre vrate za pregovarački sto, upozoravajući da bi novi ciklus carina i kontracarina povećao troškove i usporio ekonomski rast.
Kanada traži alternative američkom tržištu
Kriza bi mogla imati i mnogo dugoročnije posledice od trenutnog povećanja carina. Kanada sve intenzivnije pokušava da smanji zavisnost od američkog tržišta i poveća trgovinu sa Evropskom unijom, Azijom i drugim delovima sveta.
Kanadski izvoz robe na tržišta van SAD porastao je za oko 36 odsto u odnosu na 2024. godinu, dok je realni robni izvoz u drugoj polovini 2025. na godišnjem nivou povećan za 6,5 odsto, pre svega zahvaljujući sektorima koji nisu direktno pogođeni carinama.
To otvara pitanje da li bi čak i eventualno američko-kanadsko primirje moglo da vrati odnose na staro. Više od tri decenije dve privrede razvijale su izuzetno duboku integraciju, ali sada Kanada ima sve snažniji podsticaj da potraži druga tržišta.
Dodatni rizik predstavlja predstojeće preispitivanje sporazuma CUSMA/USMCA. Ukoliko se pregovori o budućnosti tog sporazuma ukrste sa sadašnjom krizom poverenja, SAD i Kanada mogle bi da uđu u duži period trgovinske i investicione neizvesnosti.
Za sada nema ni jasnog puta ka novim pregovorima.
„Teško je reći. Nemamo planirane nove razgovore sa Kanađanima“, rekao je Grir nakon propasti dogovora, dodajući da Vašington nastavlja sa pripremom mera kao odgovor na najavljenu kanadsku odmazdu.
Sledeći ključni datum za to je 8. septembar, kada bi kanadske kontracarine trebalo da stupe na snagu. Ukoliko Vašington odgovori novim merama, spor koji je pre samo nekoliko dana izgledao kao da je pred rešenjem mogao bi da preraste u još ozbiljniji trgovinski rat.
Mila Marinović