Evropska unija razmatra uspostavljanje potpuno novog modela partnerstva s demokratskim državama izvan Evrope.
Nakon što je pokrenuta inicijativa za pridruženo članstvo Kanade, isti korak mogle bi napraviti Australija i Novi Zeland, čime Brisel nastoji formirati čvršći blok zemalja sličnih stavova u trenutku sve većih globalnih tenzija.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola potvrdila je u razgovoru da Brisel aktivno radi na definisanju ovog statusa. Prema njenim rečima, pridruženo članstvo predstavlja svojevrsni "treći put", poziciju smeštenu između klasičnog kandidatskog statusa i punopravnog članstva u Uniji.
"Postoje zemlje s kojima želimo izgraditi znatno dublje veze. Nema sumnje da će se ovoj inicijativi priključiti i drugi partneri te nam pokucati na vrata. U ovim vremenima nestabilnosti, posedovanje pouzdanih prijatelja od ključne je važnosti", poručila je Metsola.
Geopolitički zaokret
Iako su razgovori još u ranoj fazi, postojeći trgovinski sporazumi koje EU već ima s ovim zemljama služe kao idealna polazna tačka za dalju nadogradnju odnosa. Fokus buduće dublje saradnje primarno će biti stavljen na osiguravanje stabilnih lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama i dodatno otvaranje tržišta radi jačanja ekonomske razmjene.
Pored ekonomskih olakšica, važan segment obuhvatiti će i usklađivanje propisa u digitalnom sektoru, s posebnim akcentom na stroži nadzor društvenih mreža i zaštitu maloletnika na internetu.
Zajednička regulativa: Povezivanje pravila u digitalnom sektoru, s posebnim akcentom na nadzor društvenih mreža i zaštitu maloletnika na internetu.
Ideju o novom obliku partnerstva zvanično je pokrenula predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen ponudivši taj status Kanadi. Kanadski premijer Mark Carney podržao je približavanje Briselu, tražeći ekonomsku alternativu usled rastućih trgovinskih trvenja sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje su inače najveći partner Ottawe.
Ovaj geopolitički zaokret već je izazvao reakcije u Washingtonu. Američki predsednik Donald Trump upozorio je da pažljivo prati razvoj situacije te da bi mogao uvesti nove carine Evropskoj uniji ukoliko procijeni da inicijativa o pridruživanju Kanade poprimi neprijateljski ton prema SAD-u.
Zapadni Balkan i dalje u "čekaonici"
Ova nova briselska strategija otvara bolno pitanje za našu regiju: kakvu poruku EU šalje svojim prvim komšijama? Dok Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija godinama tapkaju u mestu prolazeći kroz bezbrojne reforme i politička uslovljavanja, globalne sile dobijaju priliku da "preko reda" ostvare nikad bliže veze s Unijom.
Geopolitička računica Brisela pokazala je da pravila nisu ista za sve, dok se za Balkan traži savršenstvo u svakom poglavlju, za prekookeanske partnerske države vrata se otvaraju preko noći.
Time se u ponovo otvara pitanje pravednosti briselske politike proširenja. dok se Balkanu stalno pomeraju ciljne linije, prekookeanski partneri dobijaju brzu traku do evropskog društva.