Američke snage privode kraju višedecenijsko vojno prisustvo u Iraku, ali njihov odlazak otvara pitanje šta će se dogoditi sa moćnim šiitskim milicijama koje podržava Iran i koje ne pokazuju nameru da polože oružje.
Prema navodima AP-a, stotine američkih vojnika koji su ostali na severu Iraka trebalo bi da napuste zemlju do 30. septembra. Iračka vlada pokušala je da povlačenje poveže sa razoružavanjem nedržavnih oružanih grupa, ali su najuticajnije milicije takvu mogućnost praktično odbacile.
Američka vojska ušla je u Irak 2003. godine, tokom invazije kojom je svrgnut Sadam Husein. Glavnina snaga povučena je 2011, ali su se Amerikanci vratili tri godine kasnije na poziv Bagdada, kada je Islamska država zauzela velike delove zemlje.
Nakon što je ta organizacija potisnuta i svedena na manje ćelije, Vašington i Bagdad su 2024. dogovorili postepeni završetak američke misije.
Američki vojni zvaničnik rekao je za AP da će preostali vojnici uglavnom biti prebačeni u Jordan i druge zemlje regiona, dok će iz Iraka biti uklonjena i vojna oprema, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane. Vašington bi potom sa Bagdadom mogao da uspostavi drugačiji oblik bilateralne bezbednosne saradnje.
Povlačenje se događa u trenutku kada traje rat SAD i Irana, tokom kojeg su iračke milicije bliske Teheranu napadale američke ciljeve i sarađivale sa jemenskim Hutima. Američki zvaničnici i dalje su zabrinuti zbog njihove sposobnosti da napadaju mete u Saudijskoj Arabiji, Jordanu i Izraelu, ali to nije promenilo odluku o povlačenju.
Najveći problem za Bagdad sada predstavlja razoružavanje milicija. Najmoćnije grupe, među kojima su Kataib Hezbolah, Harakat al-Nudžaba i Kataib Sajid al-Šuhada, odbijaju da predaju oružje ili postavljaju uslove koje centralna vlast teško može da ispuni.
„Među frakcijama apsolutno ne postoji odluka o predaji oružja i mi nismo predali nikakvo oružje“, rekao je za AP zvaničnik jedne od milicija.
Vlada zato pokušava da pronađe kompromis kojim bi oružane grupe bile čvršće stavljene pod kontrolu iračke vojske. Plan uključuje predaju raketa i letelica dugog dometa centralnoj komandi Snaga narodne mobilizacije (PMF), kao i rasformiranje pojedinačnih frakcija i njihovo uključivanje u zvanične strukture bezbednosti.
Posebno su zabrinuti Kurdi na severu zemlje. Američko povlačenje znači i uklanjanje sistema protivvazdušne odbrane, zbog čega strahuju da bi region Kurdistana mogao da postane ranjiviji na napade Irana i njemu bliskih grupa.
Bagdad tvrdi da je blizu nabavke novih sistema PVO iz Južne Koreje, Turske i SAD, koji bi trebalo da štite čitav irački vazdušni prostor.