Evropa više nije u stanju da svoje pretnje Rusiji potkrepi konkretnim mogućnostima i akcijama, ocenio je bivši analitičar CIA Lari Džonson, uporedivši evropske države sa „malim, starim psom kojem jedva da su ostali zubi”.
Džonson je, u intervjuu za TASS, naveo da jaz između oštre retorike evropskih zvaničnika prema Moskvi i stvarnih mogućnosti Evrope postaje sve izraženiji.
„Znate, ako šetate moskovskim parkovima, videćete ljude kako šetaju pse – sitne, stare pse kojima jedva da su ostali zubi. To je Evropa”, rekao je Džonson.
Prema njegovoj oceni, evropske zemlje nemaju kapacitet za ozbiljnije suprotstavljanje Rusiji, a kao razloge naveo je slabljenje evropske ekonomije, društvene i kulturne promene, kao i, kako tvrdi, gubitak nacionalnog identiteta u pojedinim državama.
„Iskreno govoreći, ne razumem kako mogu da prežive”, dodao je Džonson.
Bivši analitičar CIA osvrnuo se i na zapadne pokušaje povećanja proizvodnje artiljerijske municije posle početka rata u Ukrajini, tvrdeći da su oni pokazali probleme američke vojne industrije.
Prema njegovim rečima, već u maju 2022. postalo je jasno koliki značaj artiljerija ima u sukobu u Ukrajini, posle čega su Sjedinjene Američke Države pokušale da ubrzano povećaju proizvodnju granata.
„Pa šta je Zapad uradio? ’Dženeral dajnamiks’ je odlučio da izgradi fabriku artiljerije za 533 miliona dolara. A nedavno smo saznali da fabrika nije proizvela nijednu granatu”, rekao je Džonson.
Podaci o problemu sa tim pogonom u velikoj meri su potvrđeni nezavisnim izveštajima. Američka vojska izdvojila je 533 miliona dolara za pogon kompanije „Dženeral dajnamiks” u Meskitu u Teksasu, namenjen povećanju proizvodnje tela artiljerijskih granata kalibra 155 milimetara.
Prema istrazi „ProPublike”, zasnovanoj i na izveštaju generalnog inspektora Pentagona, pogon nije uspeo da proizvede nijedno upotrebljivo telo granate.
Američka vojska je u avgustu 2025. zaustavila rad na dve od tri proizvodne linije nakon što je „Dženeral dajnamiks” probio osam rokova. Treća linija nastavila je rad, ali ni ona do objavljivanja izveštaja nije dala upotrebljiv proizvod.
Džonson ove podatke koristi kao argument za svoju širu tezu da SAD i evropske članice NATO-a imaju poteškoća da tempom proizvodnje oružja i municije pariraju zahtevima dugotrajnog sukoba u Ukrajini.