Evropska unija jača svoje veze sa Kanadom, Britanci žele bliže odnose sa Briselom, Nemačka traži brže proširenje na Zapadni Balkan, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavljuje ulazak Crne Gore u Uniju do 2028. godine.
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, za protal N1 objašnjava da su u pitanju tri različita procesa, a da EU postepeno, u svemu tome, razvija čitavu mrežu različitih nivoa integracije.
Kanada kao pridružena članica
Evropska unija i Kanada će u Montrealu 29. oktobra predstaviti strateško partnerstvo, pošto je prethodno najavljena inicijativa da ova severnoamerička država i članica Komonvelta postane pridružena članica Unije.
Naim Leo Beširi ističe da treba razdvojiti dve stvari. Jedna je da Evropska unija i Kanada već imaju veoma razvijenu institucionalnu strukturu odnosa: CETA uređuje trgovinu, Strateški partnerski sporazum političku saradnju, a od juna 2025. postoji i novo Strateško partnerstvo budućnosti, zajedno sa posebnim Partnerstvom u oblasti bezbednosti i odbrane.
"Kanada je ove godine otišla i korak dalje i postala prva neevropska država koja učestvuje u evropskom instrumentu SAFE za zajedničke investicije i nabavke u odbrani. Samit 29. i 30. oktobra u Montrealu zato nije početak odnosa, nego pokušaj da se već veoma duboka saradnja pretvori u novu, do sada nepostojeću kategoriju odnosa sa EU", objašnjava Beširi.
Za predlog Ursule fon der Lajen o pridruženom članstvu, kaže da je politički značajan, ali pravno veoma neodređen.
"Takva kategorija ne postoji u ugovorima EU. Ne znamo još precizno ni koja prava bi nosila, ni koje obaveze, niti na koji način bi Kanada bila uključena u pojedine evropske politike. Ono što se trenutno pominje jesu odbrambena industrija, energija i kritične sirovine, veštačka inteligencija, kvantne tehnologije, istraživanje, finansijske usluge i intenzivnija politička koordinacija.
Ne govori se o kanadskom komesaru, poslanicima u Evropskom parlamentu ili pravu glasa u Savetu. Dakle, to nije članstvo u EU u ustavnom smislu, već pokušaj da se napravi institucionalni prostor između običnog strateškog partnera i države članice", kazao je direktor Instituta za evropske poslove.
On ističe da bi takav model, ako zaživi, prevazišao značaj Kanade, a da bi EU dobila mogućnost da oko sebe izgradi širi krug država koje žele duboku ekonomsku, bezbednosnu i političku integraciju, ali iz različitih razloga nisu kandidati za punopravno članstvo.
"To bi sutra moglo biti relevantno i za Veliku Britaniju, Norvešku ili druge bliske partnere. Zato je važnije šta će pisati u sporazumu nego kako će se status zvati", ukazao je sagovornik portala N1.
Srpsko pridruženo članstvo ne bi bilo isto što i kanadsko
Aleksandar Vučić i Edi Rama su krajem februara predložili ubrzano uključivanje Srbije i Albanije u jedinstveno tržište i Šengen, bez čekanja na punopravno članstvo i bez prava veta, dodatnih komesara ili punog učešća u institucijama EU. Iako se u javnosti taj model spominje kao "pridruženo članstvo", Naim Leo Beširi ukazuje da Vučić i Rama to nisu pravno definisali kao status „pridruženog člana“, a da je Rama kasnije čak i odbacivao taj naziv.
Dodaje da, ipak, sadržinski postoji sličnost: veoma visok stepen integracije bez svih političkih prava članice.
"Tu postoji veoma važna razlika. Srbija već ima formalni status kandidata i pravni put ka punopravnom članstvu. Kanada ga nema, niti ga traži. Za Kanadu se zato pravi nešto novo, jer ona želi više integracije sa EU, ali ne može jednostavno da se ubaci u postojeći proces proširenja namenjen evropskim državama. Srbija je, nasuprot tome, već unutar tog procesa i ima aktivan Sporazum o stabilizaciji pridruživanju", rekao je Beširi.
--------------------
Ista etiketa može da zavara
Za Kanadu je „pridruženo članstvo“ put ka većoj integraciji. Za Srbiju bi moglo biti ili prelazna faza ka punom članstvu, što bi imalo smisla kao ubrzavanje procesa, ili njegov krajnji domet, što bi bilo kvalitativno drugačije od sada deklarisanog strateškog cilja Srbije, dodaje.
-----------------------
Međutim, politička implikacija je između dva primera - gotovo suprotna, istakao je Beširi i dodao da bi za Kanadu takav status bio veliko unapređenje sadašnjeg položaja, dok bi za Srbiju, ukoliko bi takav aranžman postao trajna zamena za članstvo, predstavljao manje od cilja koji već ima kao kandidat.
"Model u kojem Srbija ima pristup tržištu i eventualno Šengenu, ali nema komesara, poslanike i glas u Savetu značio bi primenu velikog dela evropskih pravila bez pune mogućnosti da na njihovo donošenje utiče", ukazao je Beširi.
Britanija od Bregzita do želje za bližim odnosima
Politiko je objavio istraživanje po kojem sedam od deset Britanaca želi bliže odnose sa EU.
Beširi ukazuje na to da je Velika Britanija već otišla veoma daleko u obnovi odnosa sa EU i da približavanje nije samo teorijska mogućnost, već je u toku. Unija i Velika Britanija su u maju 2025. uspostavile novo strateško partnerstvo i posebno Partnerstvo u oblasti bezbednosti i odbrane.
"Novo istraživanje je važno zato što pokazuje da je politička granica mogućeg pomerena", rekao je Beširi i dodao da "bliže EU" može značiti sve - od uklanjanja trgovinskih barijera do jedinstvenog tržišta ili ponovnog članstva.
Ocenjuje da je u kratkom roku mnogo realnije očekivati postepeno vraćanje Britanije u pojedine evropske politike nego formalno poništavanje Bregzita.
"Povratak u punopravno članstvo bio bi sasvim novi pristupni proces i zahtevao bi političku odluku Londona, saglasnost država članica i pregovore o uslovima. Ali politički značaj sadašnjeg trenutka jeste u tome što se, prvi put nakon Bregzita, ozbiljno razgovara ne samo o popravljanju tehničkih posledica izlaska, nego i o dugoročnom mestu Britanije u evropskom političkom i ekonomskom prostoru", ukazao je direktor Instituta za evropske poslove.
"Srbija može da padne u zapećak ako nastavi da stagnira"
Upitan kako svi ovi procesi mogu da utiču na odnos EU prema proširenju na naš region, Beširi kaže da ne misli da se Kanada, Velika Britanija i Zapadni Balkan takmiče za isto mesto u evropskoj politici.
"To su tri različita procesa. Kanada traži novi oblik partnerstva sa EU, Velika Britanija uređuje odnos posle Bregzita, dok je Zapadni Balkan deo formalne politike proširenja", navodi Beširi.
Kako je rekao, EU postepeno razvija čitavu mrežu različitih nivoa integracije: punopravno članstvo, postepenu integraciju kandidata, jedinstveno tržište, bezbednosna partnerstva, učešće u evropskim programima i sada mogući status pridruženog člana.
"To Uniji daje mnogo više instrumenata da države približava sebi i pre formalnog članstva. Za zemlje Zapadnog Balkana to može biti korisno ako ti modeli ubrzavaju pristup tržištu, fondovima, SEPA sistemu, energetskim i transportnim mrežama i Šengenu dok pregovori traju", kaže naš sagovornik.
Međutim, ukazuje i na drugu stranu - što EU ima više uspešnih modela duboke integracije bez punopravnog članstva, to može biti manji pritisak da svaka politički bliska zemlja što pre dobije mesto za stolom.
"Zato je za Zapadni Balkan ključno da postepena integracija ostane stepenica ka članstvu, a ne njegova trajna zamena. Posebno za Srbiju, najveći rizik danas nije da će Kanada ili Velika Britanija 'odvući pažnju' Brisela. Mnogo je važnije to što se proces proširenja ponovo kreće različitim brzinama.
Ako Crna Gora i Albanija nastave da napreduju, a Srbija ostane dugo na približno istoj tački, Zapadni Balkan kao region možda neće pasti u zapećak, ali Srbija može", upozorio je Beširi.
To može da dovede do toga da se više ne govori o sudbini regiona kao jednog paketa.
"EU sve jasnije razdvaja zemlje prema reformama i spremnosti za integraciju. To je verovatno najvažnija promena u sadašnjoj politici proširenja", istkao je Beširi.