Dok sarajevske bašte i dalje okupljaju brojne mlade koji koriste poslednje dane prijatnog jesenjeg vremena, britanski Gardijan u svojoj novoj analizi pažnju je usmerio na političku i društvenu stvarnost Bosne i Hercegovine.
U tekstu ovog britanskog medija navodi se da komplikovan politički sistem i etnonacionalistička politika predstavljaju neke od ključnih razloga zbog kojih veliki broj mladih napušta BiH. Gardijan ukazuje i na činjenicu da ratne podele u Bosni i Hercegovini i dalje imaju snažan uticaj na svakodnevni život, između ostalog kroz obrazovanje, javne poruke, dok se potrebe mladih često nalaze u drugom planu.
Današnji izbori, koji bi u demokratskom društvu trebalo da predstavljaju važan politički događaj, u BiH dodatno pokazuju složenost sistema vlasti i veliki broj različitih nivoa i funkcija za koje građani glasaju.
Gardijan navodi da etnonacionalistički politički lideri nemaju dovoljno interesa da menjaju postojeći sistem niti da se ozbiljnije obraćaju mladima, od kojih mnogi svoju budućnost vide izvan Bosne i Hercegovine.
"Mladi ne znaju ni kako ni za koga da glasaju"
Sara Ćato (19) iz Sarajeva smatra da političari ne žele posebno da zainteresuju mlade za politiku, što se, prema njenim rečima, vidi i po njihovoj nezainteresovanosti za izbore.
"Mladi ne znaju kako da glasaju niti za koga da glasaju jer niko ne stoji iza nas", kazala je Ćato, ističući da je nakon završetka rata 1995. godine politika za mnoge mlade postala svojevrsna tabu tema.
Gardijan podseća i na podele u obrazovnom sistemu, gde se istorija Bosne i Hercegovine uči na različite načine, u zavisnosti od toga da li učenici pripadaju srpskom, bošnjačkom ili hrvatskom nacionalnom korpusu.
"Zemlja od Dejtona nije učinjena boljom"
O razmerama podela govori i Dijana Papaz (23), koja živi u Istočnom Sarajevu. Iako se ovaj grad nalazi svega nekoliko minuta vožnje od centra Sarajeva, između njih postoji administrativna granica entiteta.
Papaz je zajedno sa Sarom Ćato učestvovala u radu na izložbi "Šta ako je granica u tebi?", koja istražuje podele između Sarajeva i Istočnog Sarajeva, ali i načine na koje mladi pokušavaju da prevaziđu te granice.
"Moramo nešto da preduzmemo u vezi sa našim ustavom, jer Dejton nije trebalo da traje 30 godina. Trebalo je da bude privremeno rešenje nakon rata, dok ne učinimo zemlju boljom, ali to se nikada nije dogodilo", rekla je Papaz.
Na problem odlaska mladih ukazala je i Ajna Mešić iz Inicijative mladih za ljudska prava. Ona smatra da odlazak obrazovanih i perspektivnih ljudi nije posledica samo političke situacije, već i poruka koje mladi dobijaju unutar sopstvenih porodica.
"Naši roditelji nam govore da odemo. Dok sam odrastala, moja sudbina je bila da budem advokatica u Nemačkoj. Onda sam se negde u srednjoj školi setila da imam slobodnu volju. Ali, mnogi roditelji će vam reći da su uzalud ratovali i da ne žele da i mi živimo ovde", poručila je Mešić.