Posle nedelja pregovora, nesuglasica, pa i gađanja jajima, poslanici su prihvatili predlog premijera Aljbina Kurtija, pa je Justina Široka Pulja, dosadašnja predsednica Akademije nauka i umetnosti Kosova, postala nova šefica države.
Ponoć je već bila prošla, kada su poslanici skupštine izabrali novu predsednicu Kosova, čime je izbegnuto novo parlamentarno glasanje i produbljivanje političke krize.
Sednica skupštine održana je u napetoj atmosferi u Prištini zbog višednevnih protesta pristalica bivšeg predsednika Hašima Tačija i još trojice bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koje je Specijalni sud prvostepeno osudio na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina na Kosovu krajem
1990-ih.
Široka Pulja, nekadašnja ministarka u prvoj Tačijevoj vladi, a potom i poslanica njegove Demokratske partije Kosova (PDK) bila je tek Kurtijev treći predlog za predsednika i izabrana je kao nestranačka ličnost.
Na mestu predsednice Kosova naslediće Vjosu Osmani.
Premijer je nije ni konsultovao pre izbora, prenosi portal KosSev.
„Neka je Bedri Hamza (predsednik PDK) ubedi, saglasan sam“, izjavio je Kurti.
Iz opozicionog PDK je oko 23 sata saopšteno da im je prihvatljiva, jer je prethodno Kurti prihvatio da se glasa o izmenama Zakona o Specijalnom sudu za Kosovo, kojima se sužavaju nadležnosti, prenosi Kossev.
Kurti je morao da popusti u poslednjem trenutku i usvoji izmene zakona, smatra Nedžmedin Spahiu, profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini.
„Dobro je što je izabrana predsednica i što će Kosovo sada imati sve institucije, jer je ovo kraj jedne krize, ali bi mogao da bude početak Krutijevog kraja pošto se dogovorio sa onima sa kojima će ući u propast.
„Izmene zakona su štetne po Kosovo i sud u Hagu bi mogao da optuži Kurtija za mešanje u pravosuđe", kaže Spahiu za BBC na srpskom.
Šta izbor nove predsednice Kosova znači za Srbe?
Posle parlamentarnih izbora juna 2026, Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, uspelo je da formira skupštinu, a Kurti je ponovo izabran za premijera.
Izbor kandidata za predsednika izazvao je, međutim, novu glavobolju.
Prema Ustavu Kosova, predsednika bira skupština, a poslednji rok je bio 6. oktobar u ponoć.
Činilo se da dogovora neće biti, ali je u poslednji čas 81 poslanik (od ukupno 120) glasao za izbor Justine Široke Pulje, ekonomistkinje i bivše ministarke energetike i poslanice iz redova PDK.
„Ovaj mandat ne pripada samo jednoj osobi, on pripada našim građanima, našim institucijama i državi za koju su se žrtvovale mnoge generacije.
„Biću predsednica svih građana. Radiću za jedinstvo, pravdu, razvoj i jačanje naših institucija", rekla je Široka Pulja tokom polaganja zakletve.
„Kosovo mora da napreduje kao demokratska, bezbedna država sa jasnom evroatlantskom orijentacijom i snažnim prijateljstvom sa našim saveznicima", dodala je.
U sali su bili prisutni poslanici Kurtijevog Samoopredeljenja, opozicionih Demokratskog pokreta Kosova (PDK), Alijanse za budućnost Kosova, Demokratskog saveza Kosova (LDK), kao i manjinskih stranaka.
Predstavnici Srpske liste, najjače stranke Srba na Kosovu, koju podržava vlast u Beogradu, nisu bili prisutni tokom glasanja.
„Izbor predsednice neće uticati na položaj Srba na Kosovu, jer ona nema tu političku moć.
„Položaj bi se poboljšao kada bi Beograd priznao Kosovo, ali i ostatak međunarodne zajednice", ukazuje Spahiu.
Široka Pulja je dobar izbor, jer bi mogla da smiri napete odnose ne samo među Albancima, već i međuetničke, ocenio je politički analitičar Ognjen Gogić.
„Deluje mi da je ona generacija Albanaca koji imaju pozitivan stav prema jugoslovenskom periodu i odnosu sa Srbima.
„Školovala se u Prištini, Zagrebu, verujem da tečno govori srpsko-hrvatski i da će biti osveženje za srpsko-albanske odnose", rekao je Gogić televiziji Nova S.