U prvoj tranši iz Sibira ka SAD trebalo bi da krene oko 300.000 tona strateškog energenta.
– Vašington ukinuo ograničenje uvoza ruskog dizela do aprila 2027.
– Šefovi Bele kuće i Kremlja uvereni da će buduća bilateralna energetska saradnja biti od koristi za ceo svet.
– Volodimir Zelenski tvrdi da je to nečasni sporazum i da će se Rusija odužiti podlostima
Usred akutne krize s dizelom pred novembarske međuizbore u SAD, američki predsednik Donald Tramp našao je u petak novog energetskog saveznika – ne u EU ili G7, već u ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Naime, Tramp i Putin utanačili su u petak, u telefonskom razgovoru dugom 90 minuta, da će Rusija „momentalno” početi s faznim izvozom dizela u SAD (prvi put od marta 2022) i onda, zavisno od „stanja ruskih rafinerija”, najmanje do aprila 2027.
Tramp i Putin istovremeno su potvrdili spremnost Vašingtona i Moskve da nadalje razvijaju energetsku saradnju, bez stega sankcija, u korist te dve zemlje i ostalog sveta.
Naizgled neočekivani energetski dogovor Trampa i Putina upriličen je inače istog dana dok su u Majamiju Stiv Vitkof, specijalni izaslanik 47. predsednika SAD, i Džared Kušner, zet američkog lidera, vodili osmočasovne pregovore sa zvaničnom delegacijom Ukrajine.
Tom prilikom Vitkof i Kušner podsetili su sagovornike da SAD snabdevaju Kijev municijom i pružaju odgovarajuće obaveštajne podatke, te da Ukrajina „ne bi trebalo da preduzima akcije koje pogađaju američke potrošače”, navode agencije.
U prevodu, Ukrajina bi trebalo da prestane da gađa rafinerije nafte širom Rusije (u četvrtak, u napadu dronovima Kijeva, teško je oštećena takva naftna instalacija u Omsku, inače najveća u Rusiji). Iznerviran profilom energetskog dogovora Trampa i Putina, posebno njegovim tajmingom, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ocenio je, između ostalog, da je reč o „nečasnom sporazumu”, dok je neimenovani zvaničnik te zemlje za britanski „Fajnenšal tajms” najavio da će Ukrajina nastaviti, i onda „spržiti (ruske) rafinerije”.
U međuvremenu, Bi-Bi-Si navodi da je prva tranša dizela koju je Putin obećao Trampu dovoljna za „pola dana američke potrošnje” tog strateškog energenta.
Bilo kako bilo, Tramp je na svojoj društvenoj mreži „Trut soušal” nakon telefonskog razgovora sa Putinom naveo da će Rusija odmah isporučiti više od 300.000 tona dizela (odnosno 2,25 miliona barela), još 500.000 tona (3,7 miliona barela) tokom novembra, a potom i milion tona (oko 7,5 miliona barela) u narednom periodu.
„Nafta nam je potrebna za svet, a dizel je ono što treba nama. Zato smo veoma srećni zbog ovog dogovora” (sa Putinom), poručio je još Tramp.
Inače, galon dizela koštao je u četvrtak u SAD oko 6,28 dolara, da bi nakon objave dotoka sibirskog dizela cena u petak pala na oko 4,66 dolara, što je i dalje na nivou rekordne skupoće goriva od posebnog značaja za američke farmere i auto-prevoznike.
Prema Trampovim rečima, Rusija bi, u zavisnosti od stanja svojih rafinerija, u kratkom roku trebalo da isporuči i dodatna tri miliona tona dizel-goriva: „Između naše potpune kontrole nad Ormuskim moreuzom i ove velike najave o ruskim energentima, cene dizela za Amerikance, ali i za ceo svet, brzo će i rekordno pasti.”
Nakon objave uvoza energenata iz Rusije, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD izdala je po nalogu predsednika SAD privremenu opštu licencu kojom se dozvoljava snabdevanje svetskog tržišta ruskim dizel-gorivom, s rokom važenja do 7. aprila 2027.
Iz Kremlja, Vladimir Putin je juče poručio da će „Spremnost Rusije da isporučuje naftu i naftne derivate na američko i svetsko tržište pozitivno uticati na globalnu ekonomiju”. Na taj signal i ruska administracija smesta je počela da se prilagođava najavi nove platforme energetske saradnje Moskve i Vašingtona.
Naime, u Rusiji do petka ujutru bila je na snazi zabrana izvoza dizela (od jula) do kraja ovog meseca. Nakon telefonskog razgovora Trampa i Putina zamenik ruskog premijera Aleksander Novak najavio je da će „Rusija odmah početi da ukida ograničenja na izvoz dizel-goriva, i pre roka”, uz potvrdu da bi isporuke na srednji rok mogle dostići i do tri miliona mesečno.
„Rusija pozitivno ocenjuje korake SAD usmerene na stabilizaciju globalnog energetskog tržišta i postepeno obnavljanje normalne trgovine energijom i spremna je za buduću koordinaciju akcija usmerenih na stvaranje predvidljivijeg i zdravijeg tržišta”, prenele su agencije Novakovu izjavu.
U međuvremenu, prema rečima Jurija Ušakova, specijalnog savetnika šefa Kremlja, „Ukrajina je potkopala mogućnost nastavka direktnih mirovnih pregovora, nakon što je pokrenula napad dronovima na Rusiju za vreme (septembarskih) izbora za državnu Dumu”.
Iz Kijeva, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski oštro je kritikovao Trampovo „zeleno svetlo” za uvoz dizela iz Rusije. „Poklon Putinu neće doprineti miru, niti doneti korist civilizovanom svetu. Rusija će se za izvoz dizela ’odužiti’ daljim terorom i podlostima”, preneo je američki „Blumberg” izjavu ukrajinskog lidera.
„Rusi takvim terorom kompenzuju nemogućnost da ostvare svoje ciljeve na frontu. Ove godine Rusija je slabija na frontu nego u bilo kom drugom trenutku tokom rata.
Zato se Putin oslanja na teror. Zato se oslanja na pokušaje zakulisnih dogovora o jednom ili drugom popuštanju pritiska na Rusiju kako bi kupio više vremena i mogućnosti za rat”, preneo je Ukrinform ocenu Zelenskog.
Prema njegovim rečima, dozvola Rusiji da prodaje naftne derivate predstavlja investiciju u rat koji mora biti okončan, a ne nastavljen. „Mir kroz slabost nikada ne dolazi. U Kijevu su bili predstavnici Kongresa Sjedinjenih Američkih Država, dvostranačka delegacija, i zahvalan sam im na poseti Ukrajini u tako teškom trenutku.
Pitali su: Šta je potrebno da se okonča rat? Odgovor mora biti snažan. Moraju postojati sankcije po Zakonu Lindzija Grejama, mora postojati podrška Ukrajini u zaštiti života i mora postojati pritisak na Rusiju zbog rata. A bio je I razgovor između lidera Amerike i Rusije. Razgovor koji vodi ka nečemu drugom”, ocenio je Zelenski.
Energetski detant s Rusijom izazvao je gnev i najviših predstavnika Demokratske stranke SAD. „Tramp je sklopio dogovor s đavolom, da pokuša da zataška svoju jalovu politiku kad je reč o šokantno visokim cenama dizela”, ocenio je Čak Šumer, lider manjine u Senatu SAD.
Američko tržište naftnih derivata i Volstrit sada sa velikom interesovanjem čekaju sidrenje prvog ruskog tankera s dizelom.
„Nastojeći da podstakne mirovni sporazum za Ukrajinu, Bela kuća istovremeno razmatra mogućnost postavljanja temelja većoj poslovnoj saradnji s Rusijom. Dogovor (o uvozu dizela iz Rusije) predstavlja ono što bi moglo biti najutanačenija koordinacija Moskve i Vašingtona u Trampovom drugom mandatu, ocenjuje „Volstrit džornal”.