Upućeni upozoravaju da će zima pred nama doneti poskupljenja hrane koja će biti posledica globalne energetske krize i poskupljenja goriva, posebno dizela.
Statističari kažu da su cene dizela u avgustu bile za 75 odsto više nego u isto vreme prošle godine, što se direktno odražava na cene hrane u prodavnicama. Tokom letnjih meseci to nije bilo toliko očigledno jer su osnovne životne namirnice bile većinom domaćeg porekla, ali sa hladnijim vremenom se povećava uvoz svežih namirnica iz inostranstva, a samim tim i cene.
Statističari napominju i da su cene u prodavnicama u avgustu bile skoro za trećinu više nego pre pet godina, pri čemu su neke od osnovnih namirnica, poput govedine i kafe, zabeležile najveći porast.
Najveći problem imaće sasvim sigurno domaćinstva sa nižim primanjima, jer njihove plate nisu pratile rast cena, koje rastu brže od opšte stope inflacije.
Stručnjaci navode da rast cena hrane, pored cene goriva, zavisi i od drugih faktora, uključujući klimatske uslove, carina, trgovačku politiku.
Tako su na cenu govedine uticale suše na zapadu, koje su smanjile zalihe trave i sena, što je posledično dovelo do smanjenje broja stada i grla, pri čemu je potražnja ostala visoka.
Nešto malo drugačija je priča o piletini, koja se sve više traži jer je jeftinija opcija za unos proteina, a nema je dovoljno, jer ponuda još uvek ne prati taj nivo povećane potražnje.
Federalna vlada je u januaru uvela novčanu pomoć za namirnice i osnovne potrepštine, namenjenu građanima čiji su prihodi ispod određenog iznosa. U junu je najavljena Nacionalna strategija bezbednosti hrane, kojom se planira usmeravanje preko tri milijarde dolara na pitanja pristupačnosti cena, održivosti i otpornosti domaćeg sistema snabdevanja hranom.