Četvoromesečna istraga britanskog Gardijana otkrila je razmere širenja latinoameričkih narko-kartela po Evropi, gde su uspostavili bliske veze sa lokalnim mafijaškim organizacijama. Količina zaplenjenog kokaina u Evropi porasla je za čak 471 odsto za deset godina, dok kriminalne mreže iz Latinske Amerike sve više proširuju svoje aktivnosti na evropskom kontinentu, uključujući Hrvatsku, Srbiju i druge zemlje regiona.
Istraga Gardijana, zasnovana na policijskim i obaveštajnim podacima, bazama podataka, kao i razgovorima sa sudijama, tužiocima i stručnjacima iz osam zemalja, pokazala je da su karteli i kriminalne frakcije iz Kolumbije, Brazila, Ekvadora, Venecuele, Meksika i Sjedinjenih Američkih Država aktivni u najmanje 12 evropskih zemalja.
Međutim, stvarne razmere njihovog prisustva mogle bi biti znatno veće. Naime, podaci obuhvataju samo organizacije čije je delovanje zvanično potvrđeno policijskim operacijama, međunarodnim istragama i sudskim postupcima. U njih nisu uključene grupe koje nemaju stalno prisustvo u Evropi, ali sarađuju sa evropskim mafijama u zajedničkim kriminalnim poslovima.
Prema podacima Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga, između 2014. i 2024. godine količina kokaina zaplenjenog u Evropi porasla je za 471 odsto. Istovremeno, evropske policije otkrile su i zatvorile sve veći broj ilegalnih laboratorija za preradu kokaina i njegovih derivata.
Od Meksika do Balkana
Među kriminalnim organizacijama čije je prisustvo potvrđeno nalaze se ozloglašeni meksički kartel Sinaloa i kartel Halisko nova generacija (CJNG), kolumbijski Klan del Golfo, gerilska organizacija ELN i odmetnute frakcije nekadašnjeg FARK-a.
Tu su i dve velike brazilske kriminalne organizacije, Primeiro Comando da Capital (PCC) i Comando Vermelho (CV), zatim venecuelanski Tren de Aragua, kao i bande Barrio 18 i MS-13, koje su nastale u SAD, a široko su rasprostranjene u Salvadoru, Hondurasu i Gvatemali.
Ove organizacije posebno su ojačale svoje prisustvo u Španiji, Portugaliji, Holandiji, Belgiji i Francuskoj, ali su njihove aktivnosti zabeležene i u Nemačkoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Slovačkoj. Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) na spisak dodaje i Bugarsku.
Danijel Brombaker, politikolog i direktor Evropske opservatorije ove organizacije, upozorava da se sada događa nešto što ranije nije bilo karakteristično za latinoameričke kriminalne mreže.
„Svedočimo nečemu novom – prisustvu latinoameričkih grupa u područjima u kojima ranije nisu imale razvijenu infrastrukturu“, objašnjava on.
Kako navodi, njihovo delovanje više nije ograničeno na zemlje koje su tradicionalno predstavljale glavne ulazne tačke za drogu u Evropu.
Nedavne policijske operacije otkrile su laboratorije za proizvodnju metamfetamina pod kontrolom meksičkih kriminalnih grupa na jugu Francuske, severoistoku Poljske i u nemačkoj pokrajini Brandenburg, južno od Berlina.
„Latinoameričke grupe pojavljuju se i u Rumuniji i Bugarskoj, duž balkanske rute“, ističe Brombaker.
Brazilska mafija prisutna u 16 evropskih zemalja, uključujući Srbiju
Da je prisustvo latinoameričkih kriminalnih organizacija u Evropi još rasprostranjenije nego što se zvanično priznaje, ukazuju i podaci nadležnih institucija iz Latinske Amerike.
Prema neobjavljenom izveštaju tužilaštva u Sao Paulu, koji se delimično zasniva na informacijama brazilske obaveštajne agencije (ABIN), a u koji je Gardijan imao uvid, brazilska kriminalna organizacija PCC, danas najveća u toj zemlji, deluje u čak 16 evropskih država.
Među njima su Velika Britanija, Irska, Island, Srbija, Švedska, Švajcarska i Turska.
Iako prisustvo latinoameričkih narko-kartela u Evropi nije novost, stručnjaci upozoravaju da je njihov današnji uticaj daleko veći nego ranije.
Još osamdesetih godina prošlog veka kolumbijski karteli, poput onih iz Kalija i Medeljina, uspostavili su uporišta u pojedinim delovima Španije, naročito u Galiciji.
Evropol je još 2013. upozoravao na rast njihovog uticaja. Međutim, ono čemu evropske vlasti danas svedoče predstavlja potpuno novu fazu širenja organizovanog kriminala.
U ovogodišnjem izveštaju Evropola navodi se da su se neke od najopasnijih latinoameričkih kriminalnih mreža nastanile u Evropskoj uniji, odakle upravljaju operacijama koje direktno utiču na bezbednost evropskih država.
To se posebno odnosi na mobilne kriminalne mreže umešane u organizovane imovinske delikte.
Gardijan je za komentar kontaktirao i Interpol, na čijem čelu je brazilski federalni policajac Valdesi Urkiza, ali odgovor nije dobijen.
Proizvodnja kokaina obara rekorde, Evropa postaje ključno tržište
Širenje latinoameričkih kartela u Evropi direktno je povezano sa ogromnim rastom proizvodnje kokaina.
Tokom poslednje decenije proizvodnja ove droge u Latinskoj Americi povećana je približno četiri puta, dostigavši rekordnih oko 4.100 tona 2024. godine.
Kolumbija danas proizvodi više kokaina nego u vreme ozloglašenog narko-bosa Pabla Eskobara, dok gotovo celokupna svetska proizvodnja ove droge i brojnih srodnih supstanci potiče iz Latinske Amerike.
Viktor Manuel Sančez Valdes, stručnjak za organizovani kriminal sa Autonomnog univerziteta Koauila u Meksiku, navodi da među najvažnijim kriminalnim grupama koje učestvuju u međunarodnoj trgovini drogom prednjače meksički karteli Sinaloa i Halisko, brazilske organizacije Comando Vermelho i PCC, kolumbijski Klan del Golfo i različite frakcije FARK-a, ekvadorske bande Los Lobos i Los Choneros, kao i venecuelanski Tren de Aragua.
Prema njegovim procenama, prisustvo latinoameričkih kartela u Evropi čak je veće nego što pokazuju zvanični podaci.
„Karteli Sinaloa i Halisko prisutni su u više od 20 evropskih zemalja. Naravno, to ne znači da u svim tim državama dominiraju ili imaju velike kriminalne ćelije. Reč je pre svega o njihovim poslovnim predstavnicima“, objašnjava Valdes.
Podaci Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) dodatno potvrđuju razmere problema.
Prema Svetskom izveštaju o drogama za 2026. godinu, globalna proizvodnja kokaina tokom 2024. kretala se između 3.800 i 4.700 tona, što je više nego četvorostruko povećanje u odnosu na 2014. godinu.
Južna Amerika i dalje predstavlja glavno svetsko središte proizvodnje, dok se koka uzgaja na rekordnih 385.000 hektara, što je tri puta više nego pre deset godina.
Zašto je Evropa postala toliko privlačna narko-kartelima?
Jedan od glavnih razloga za sve veće interesovanje latinoameričkih kriminalnih organizacija za Evropu jeste profit.
Na evropskom tržištu karteli mogu da ostvare veće zarade nego u Sjedinjenim Američkim Državama, koje su decenijama predstavljale njihovo najvažnije odredište.
Od početka ove decenije evropske policijske službe zaplenjuju veće količine droge nego američke, dok raspoloživi podaci pokazuju da se u Evropi danas konzumira približno četvrtina ukupne svetske količine kokaina.
Da problem odavno prevazilazi pojedinačne kriminalne grupe, pokazuje i najnovija analiza Evropola.
Od ukupno 731 najopasnije kriminalne mreže koje deluju širom Evrope, čak 149 povezano je sa latinoameričkim organizacijama.
Među njima, 67 mreža ima članove poreklom iz Latinske Amerike, dok su 22 pretežno sastavljene od Latinoamerikanaca.
Ovi podaci, zajedno sa rekordnom proizvodnjom kokaina i sve većim brojem zaplena, pokazuju da je Evropa postala jedno od ključnih tržišta za latinoamerički organizovani kriminal, čije se aktivnosti više ne zaustavljaju na tradicionalnim krijumčarskim rutama već se šire i na nove zemlje, uključujući Balkan.
Mila Marinović