Šok na Zapadu zbog sporazuma koji je američki predsednik Donald Tramp sklopio sa ruskim liderom Vladimirom Putinom o uvozu ruskog dizela još nije prošao, a iz Vašingtona stiže novo neprijatno iznenađenje za saveznike SAD. Samo dva dana pre stupanja na snagu sankcija koje je usvojio Kongres, a Tramp ih ozakonio u septembru, šef Bele kuće je doneo odluku da ih trenutno suspenduje.
Američki predsednik je u petak uveče izdao izvršnu naredbu u kojoj se navodi da je suspendovanje pojedinih sankcija u „nacionalnom interesu” Sjedinjenih Američkih Država, što je izazvalo oštre reakcije zakonodavca.
Trampova odluka je u Moskvi dočekana sa oduševljenjem. „Suspendovanje Grejemovog zakona od strane Trampove administracije je važan i zaista istorijski trenutak”, napisao je Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom, prenela je agencija RIA Novosti.
Tramp je u odluci naveo da je Kongresu potvrdio da je zamrzavanje „u ovom trenutku u nacionalnom interesu Sjedinjenih Američkih Država”, ali nije objasnio razloge za tu odluku, preneo je Si-En-En. U naredbi je napisao da će SAD „pratiti” kupovinu ruske nafte od strane drugih zemalja i da će njegovi savetnici preporučiti da li da preduzima dalju akciju u vezi sa pitanjem carina.
Prema pisanju „Njujork tajmsa”, nije jasno da li suspendovanje sankcija znači da će Rusija biti primljena nazad u zapadni finansijski sistem nakon višegodišnjeg izopštenja.
Blumberg navodi da je Tramp odustao od sprovođenja visokih carina povezanih sa izvozom ruskih energenata, pošto bi te mere zakomplikovale njegova nastojanja da smanji cene dizela uoči američkih izbora na polovini mandata. Direktivom su carinske tarife i dalje formalno nametnute, ali je njihova primena obustavljena, što znači da bi Tramp mogao da ih primeni kasnije ukoliko to bude odlučio, objašnjava Blumberg.
Zakon koji je Tramp suspendovao nazvan je po pokojnom senatoru iz Južne Karoline Lindžiju Grejemu, a cilj je bio da se brže zaustavi dotok finansijskih resursa za rat Rusije protiv Ukrajine.
Prema ranije usvojenim merama, Tramp je imao rok od 30 dana da uvede carine od 100 odsto na svu robu pet kupaca ruske sirove nafte, a sankcije bi pogodile brojne ruske entitete i nametnule bi carine od 500 odsto na sav američki izvoz ruskih energetskih proizvoda. Taj rok je trebalo da je istekao.
Prema rečima Dmitrijeva, ovaj zakon, koji je inače pretrpeo radikalne negativne izmene nakon smrti senatora, mogao je efikasno potpuno da zaustavi ekonomsku saradnju između Rusije i Sjedinjenih Država, nanoseći ozbiljnu štetu pre svega američkoj ekonomiji i globalnim tržištima.
Dmitrijev je naglasio i da ekonomska saradnja između Rusije i Sjedinjenih Država zadovoljava interese obe zemlje, doprinosi globalnoj ekonomskoj stabilnosti i stvara osnovu za izgradnju poverenja i postizanje trajnog mira.
„Umesto sankcija i konfrontacije, potreban nam je dijalog, obostrano korisna saradnja i zajednička odgovornost za globalnu stabilnost”, zaključio je specijalni predstavnik ruskog predsednika.
Zakon je predviđao sankcije protiv visokih ruskih zvaničnika, poput Putina kao i protiv ruskih finansijskih institucija i takozvane „flote iz senke”, brodova koje Rusija koristi za zaobilaženje embarga.
Zakon, takođe, uključuje zabranu novih američkih investicija u Rusiji i mere za sprovođenje zabrane uvoza ruskog uranijuma. Izuzeci koje je Tramp predvideo ne utiču na prethodno uvedene američke sankcije protiv Rusije, napominje agencija RIA Novosti.
Najnoviji Trampov potez je izazvao kritike američkih demokrata i dodatno pojačao zabrinutost zbog sve zategnutijih odnosa Vašingtona i Kijeva.
Demokratska senatorka Elizabet Voren kritikovala je taj potez, ocenivši da Tramp time slabi pritisak na Kremlj. Slične kritike izneli su i drugi demokratski zakonodavci, tvrdeći da se time Rusiji omogućava da nastavi rat. Kako navodi Si-En-En, odluka je usledila u trenutku pogoršanja odnosa Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Vašington je tražio od Kijeva da obustavi napade na ruska naftna postrojenja, dok nastoji da snizi cene goriva u SAD. Ukrajina je nakratko pristala na zahtev, ali je potom nastavila napade, dok Rusija nastavlja udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Dodatne tenzije izazvalo je smanjenje brzine satelitskog interneta „starlink” koji koristi ukrajinska vojska za navođenje dronova kojima gađa rusku energetsku infrastrukturu duboko u teritoriji Rusije.
Tramp je više puta napomenuo da Ukrajina mora da prestane sa gađanjem ruskih naftnih postrojenja, a pre nekoliko dana je konstatovao da mu je teže da sarađuje sa Zelenskim nego sa Putinom. Dok Vašington ublažava deo mera prema ruskom energetskom sektoru, Evropska unija priprema novi, 22. paket sankcija protiv Rusije od početka rata u Ukrajini.
Tramp i Zelenski su tokom cele nedelje razmenjivali oštre reči. Ukrajinski lider je rekao da se oseća izdanim, a obraćajući se na samitu Evropske unije ironično je prokomentarisao kako je lepo biti među „pravim liderima”. Predsednik Ukrajine je ocenio i da je „šteta što gube snažnog partnera” i dodao da ne deluje da je američki predsednik na „pravoj strani istorije”.
Uoči međuizbora za Kongres (Predstavnički dom i Senat) koji se održavaju 3. novembra, Tramp se nosi sa negativnim posledicama rata u Iranu, koji je doveo do naglog skoka cena goriva i posebno dizela, ali i inflacije što bi veoma negativno moglo da se odrazi na rezultate izbora. Sve ankete govore da su demokrate u velikoj prednosti u odnosu na Trampove republikance.
Jelena Cerovina