Izdvaja se trostruki pritisak na EU, među kojima je neizvesnost transatlantskih odnosa sa SAD.
Posebna pažnja posvećena je nedostatku snažnog liderstva unutar Unije, što otežava postizanje kompromisa u presudnim trenucima.
Evropska unija (EU) već sada vodi teške pregovore o svom dosad najvećem dugoročnom budžetu, pokušava da zakrpi ogromnu finansijsku rupu za pomoć Ukrajini i trpi geopolitičke pritiske Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Kine, a sada joj preti i potpuna paraliza zbog unutrašnjih političkih sukoba u zemljama koje zajedno čine oko 60 odsto njenog BDP-a i stanovništva, piše "Politiko".
- Svi su bili svesni da moramo postići... politički dogovor do kraja godine - izjavio je kiparski predsednik Nikos Hristodulidis u razgovoru za "Politiko" na marginama prošlonedeljnog samita Evropskog saveta, govoreći o napetim pregovorima o budžetu bloka.
- Međutim, izbori u Španiji znače da to više neće biti izvodljivo - dodao je.
A sledeće godine "na red dolaze Francuska, Italija" i druge države koje izlaze na birališta, istakao je Hristodulidis, predviđajući još veće komplikacije.
EU se nalazi pred dilemom bez presedana - njene četiri najveće privrede ulaze u izborni period ili ozbiljna politička previranja, što bi moglo drastično da ugrozi njenu sposobnost donošenja bilo kakvih odluka:
- Španija već sledećeg meseca izlazi na birališta, pri čemu su desni centar i radikalna desnica na korak od preuzimanja vlasti.
- Francuska u aprilu sledeće godine bira novog predsednika, a ankete daju prednost liderki krajnje desnice Marin le Pen.
- Alternativa za Nemačku (AfD) beleži snažan uspon, što dovodi u pitanje kancelarski mandat Fridriha Merca.
- Italijanska premijerka Đorđa Meloni i njena vlada, koja neuobičajeno dugo opstaje, takođe se suočavaju sa izborima 2027. godine.
Posledice su već sada očigledne.
Prošlonedeljni samit EU poslužio je kao rani uvid u ono što tek sledi. Nakon dvodnevnih razgovora, evropski lideri nisu uspeli da naprave nikakav pomak u vezi sa budžetom "teškim" dve milijarde evra, već su umesto toga zapali u neočekivano oštru raspravu o energetskoj politici.
U zaključcima samita upadljivo je izostavljeno bilo kakvo pominjanje postizanja konsenzusa o budžetu pre kraja godine. Države članice odbile su predlog predsednika Evropskog saveta Antonija Košte da se rok za dogovor postavi za kraj 2026. godine, iako su za novembar i decembar zakazani novi samiti.
Ukoliko i ti sastanci prođu bez rezultata, ionako mučni pregovori preliće se u 2027, u kojoj će ih izborne kampanje dodatno opteretiti, dok će vlade biti znatno manje spremne na kompromise neophodne za dogovor.
Trostruki udar
Paraliza od koje Brisel strahuje dok se evropski izborni ciklus zahuktava već uzima maha, a prošlonedeljni samit pokazao je koliko je teško postići kompromis.
Umesto sklapanja krupnih sporazuma (dogovor Francuske i Nemačke o automobilskoj industriji bio je jedini izuzetak), lideri su iskoristili sastanak kako bi se još dublje ukopali na svojim pozicijama i izborili taktičku prednost u odnosu na suparničke tabore.
Pesimizam je bio opipljiv, navodi šest neimenovanih diplomata i zvaničnika sa kojima je razgovarao "Politiko". Nekoliko njih je upozorilo da EU u narednim mesecima čekaju žestoki otpori. Jedan visoki diplomata EU je rekao da će sledeće godine biti "još gore".
Unutrašnja slabost EU teško da je mogla da dođe u gorem trenutku. Od američkog predsednika Donalda Trampa koji podriva transatlantsko savezništvo, do sve većeg trgovinskog deficita sa Kinom, EU trpi sve žešće geopolitičke i ekonomske pritiske na više frontova.
- Cilj im je naša razjedinjenost. Žele da budemo podeljeni - poručio je belgijski premijer Bart De Vever novinarima na noćnom brifingu tokom samita, aludirajući na sile istočno i zapadno od Brisela, ne navodeći imena.
Bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis, sada gostujući istraživač na Univerzitetu Stanford, bio je znatno otvoreniji: "Sada nas napadu sa tri strane: iz Amerike, Rusije i Kine".
Vašington preispituje stara savezništva koja su decenijama bila temelj evropske bezbednosti. Moskva vodi hibridni rat širom kontinenta - od sajber-napada i sabotaža, do pokušaja napada dronom na aerodrom u Lajpcigu za koji je Berlin optužio Kremlj.
Peking istovremeno pojačava stisak nad ključnim lancima snabdevanja i preplavljuje evropsko tržište jeftinom robom.
Tu je i pitanje Ukrajine. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kijev se u narednoj godini suočava sa budžetskim deficitom od 30 do 35 milijardi dolara, dok Rusija uoči surove zime sistematski udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu - i sve to uprkos paketu od 90 milijardi evra koji je Evropska unija već usaglasila prošle godine.
Landsbergis je upozorio da naredni meseci izgledaju "izuzetno crno" za Kijev.
- Sav teret sada pada na leđa Evrope - dodao je.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bio je izrazito mračan na samitu, poručivši novinarima da će, ukoliko Ukrajina padne, 20 miliona Ukrajinaca preplaviti EU.
Jedno od mogućih rešenja za finansijske probleme Kijeva moglo bi biti 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine u depozitaru Euroclear sa sedištem u Briselu. Međutim, nema naznaka da će EU postići zajednički jezik ni po tom pitanju, budući da Belgija, koja je i ranije ulagala veto na korišćenje ove imovine za pomoć Kijevu, i dalje odbija da popusti.
- Ništa se nije promenilo - kratko je poručio švedski premijer Ulf Kristerson.
Koga pozvati
Evropska unija se suočava sa opasnim vakuumom političkog vođstva jer joj nedostaju uticajni i autoritativni državnici formata Angele Merkel ili Fransoa Miterana, sposobni da iznesu teške kompromise. Iako je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen formalno moćna, Brisel ostaje bez jasnog lidera u trenutku kada sudbina ključnih evropskih savezništava visi o koncu.
Politička nestabilnost u četiri najveće privrede direktno parališe Uniju:
- francuski predsednik Emanuel Makron u aprilu napušta Jelisejsku palatu i sam priznaje da na odlasku nema mandat za dogovor o budžetu
- španski premijer Pedro Sančez suočava se sa gotovo izvesnim izbornim porazom u novembru
- nemački kancelar Fridrih Merc oslabljen je padom popularnosti i rastom AfD-a
- dok se u Italiji spekuliše da bi Đorđa Meloni mogla da raspiše prevremene izbore
Iako predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta pokušava da umanji značaj izbornih ciklusa insistirajući na roku do kraja 2026. godine, diplomate upozoravaju da je prostor za manevrisanje minimalan.
Predstojeći januar ocenjuje se kao poslednji trenutak i jedina realna prilika da se usaglasi budžet, pre nego što izborne groznice i formiranje novih vlada potpuno blokiraju funkcionisanje bloka.