Pismo građaninu Vučiću koji i u noći kapitulacije preti novinarima Nove i N1.
Aleksandar Vučić je izgubio izbore, ali nije izgubio poriv da targetira novinare. Čovek bi pomislio da će posle četrnaest godina apsolutne vlasti, makar u noći kapitulacije, smoći snage da progovori o sopstvenoj odgovornosti: o ljudima s kojima je porobio državu, poslovima kojima je očerupao budžet i policajcima koji su, umesto da štite našu decu, tu decu prebijali. Umesto toga, opet smo na nišanu bili mi sa Nove i N1. "Najprljaviji ološ", procedio je odlazeći.
Cici, što si ljuta?
Nismo ti mi uzeli glasove. Građani su te kaznili na biralištima. Zasluženo.
A mi? Mi smo samo radili svoj posao. Uprkos svemu što si nam priredio, beležili smo šta se u ovoj zemlji stvarno događa. Razumem da ti je ta razlika teško shvatljiva. Deceniju i po si se ponašao kao da ništa ne postoji bez tvog amina, a sad si na teži način saznao da stvarnost postoji čak i onda kad se ne poklapa sa maštarijama tvojih pregalaca iz Informera koji odbijaju da vrate glavu jednoj plemenitoj životinji.
Vidiš kako je lepo kad narod diše i kad nije upisan u tvoje kapilarne spiskove.
U toj prvoj večeri bez izborne pobede ogolilo se sve zbog čega si pao.
Pobedio te je narod, Aleksandre Vučiću, a tebi su krivi novinari. Građani su glasali, džabe ubeđuješ sebe da im je neko naredio. Studenti su izdržali gotovo dve godine tvoje torture, a ti ih i dalje vidiš samo kao izvođače tuđih radova. U tvom univerzumu samo je tvoja vlast bila autentična, samonikla i nevina.
I znaš šta je sjajno u svemu tome? Sinoć si definitivno resetovan na radikalska podešavanja.
A jutros? Slušamo tvog malog od palube, Miloša Vučevića, kako već postrojava "105 političkih samuraja" u Skupštini. Kaže, čeka nas duga i iscrpljujuća rasprava.
Samuraji, Miloše? Teška priča, oni imaju neke kodekse. Pre će to biti poslanički klub za kolektivnu odbranu. Jedan zna ko je potpisao aneks, drugi ko je zvao tužioca, treći kome je odnet kofer, četvrti ko je naredio kordon udari na mladost. Ako među svim tim preplašenim kadrovima uspete da sastavite 105 ljudi oko kojih tužilaštvo neće imati pune ruke posla, biće vam to veći podvig od cele ove propale kampanje.
Čuvajte vi dobro te svoje samuraje. Naročito onog trenutka kad prvi među njima zatraži status svedoka-saradnika i počne da objašnjava kako je on zapravo "samo izvršavao naređenja".
Raspadaćete se, Aleksandre Vučiću. Tako završavaju družine okupljene oko plena i državne kase. Dok ima funkcija, tendera i zaštite, svi te brane do poslednjeg daha. Kad toga nestane, naprasno se sete porodice, narušenog zdravlja i potrebe da se posvete privatnom biznisu.
Nego da pitam, kako je Siniša?
Seti se njega, jer kad nestane plena odmah počinje rasprodaja onoga što članovi kartela znaju jedni o drugima. Tu tek kreće razvezivanje jezika.
Zato je dirljivo slušati te kako najavljuješ da ti se jezik tek sada razvezao. Šta si to, tačno, dosad prećutkivao? Koga si pokrivao? Šta to znaš što građani nisu smeli da saznaju dok su te plaćali da im budeš predsednik?
Slobodno govori. Za početak, sedi preko puta tužioca.
Naročito o onome što su kolege Radonjić i Cvijić objavili u Radaru. O Skaj porukama, Darku Šariću i onome što je pisao o Oskaru i Čvarku. Duguješ objašnjenje o posrednicima, obećanim pomilovanjima i vezama državnog vrha sa narko-kartelom koje su opisali. To nisu teme koje se brišu nervoznim režanjem pred kamerama.
Čvarak je Čvarak, Aleksandre Vučiću, koliko god pred ogledalom uvežbavao ulogu državnika.
Nemoj ti da nam biraš teme i propisuješ šta će institucije da istražuju. Nisi mogao dok si bio najmoćniji, nećeš ni sad.
I znamo da bi najradije da celu stvar zatrpaš pričom o zvučnom topu: da sam postaviš pitanje, sam sročiš odbranu, proglasiš da smo lagali i zakukaš o političkom progonu čim neko zatraži papire. Imamo vest za tebe: više nećeš određivati dokle istraga sme da ide.
Previše je otvorenih pitanja da bismo stali na zvučnom topu. Čekamo odgovore.
Za Krička, Repca i Žmirića. Za prebijanja, naređenja i unapređenja posle nasilja nad demonstrantima. Za policajce koji su stajali sa strane i gledali u zemlju dok su kriminalci kidisali na studente i građane. Za one koji su decu privodili, a kriminalce čuvali. Za BIA, VBA i čitav bezbednosni sistem. Za one koji su pratili građane, pravili spiskove, naređivali hapšenja i koji su pristali da služba državi postane služba jednom čoveku.
Nećemo ti zaboraviti ni Lučića iz Telekoma, ni Zvonka, ni Milana, kao ni tužioce čija se lojalnost godinama merila skretanjem pogleda. Od Nenada Stefanovića pa nadalje. Dolazi vreme istine i istrage, bivši predsedniče.
I radiće se temeljno, Aleksandre Vučiću. Od Zorane Mihajlović, preko Ane Brnabić i Tome Nikolića, do Vacića, Bihalija i poslednjeg lokalnog kabadahije i dvorske lude kojima si zastrašivao ljude preko televizija. Svako prema onome što je radio: ko je potpisao, ko naredio, ko prikrio. I Goran Vesić. I svi koje si pomilovao.
Sad na red dolazi pravda. Za svako prebijeno dete i za svaku majku koja je noć provela ispred policijske stanice ili bolnice.
Niko ti neće zaboraviti šesnaest ljudi koji su poginuli pod betonskom nadstrešnicom kao žrtve korupcije čiji si ti politički pokrovitelj.
Godinama si prisvajao svaki kilometar asfalta, svaki most i svaku fabričku halu, objašnjavajući nam da bez tebe ni trava ne raste. Red je da sada položiš račune dokle su dosezali tvoj uticaj i tvoja volja kad se sve završavalo pljačkom, nasiljem i smrću.
Ni poslanički imunitet nije trajno sklonište, ako se tome nadaš. Moguće je da te, umesto Vučevićevih dugih rasprava sa skupštinske govornice, sačeka kraći razgovor sa zatvorskim čuvarom o tome kad počinje šetnja. Do toga se dolazi dokazima, sudskim postupkom i odlukom suda. Upravo onim što uređena država mora da garantuje i tebi. I garantovaće ti, Aleksandre Vučiću.
Znam šta te posebno peče: to što nas nisi slomio i što smo tvoje priznanje poraza dočekali na svojim radnim mestima, uprkos "sinjor Pedru", bivšem novinaru Sadleru i "medijskom profesionalcu iz tvojih redova" Marku Stjepanoviću.
Nije vam pošlo za rukom.
I tada vam je rečeno da obraz nema cenu, ali ste izgleda svi zajedno morali da sačekate izbornu noć da biste shvatili tu prostu rečenicu. Mogli ste da preuzmete firmu, servere i kancelarijski nameštaj. Nas niste mogli da kupite. Baš kao što je zakazala i tvoja kupovina glasača.
Bili smo tu kad je bilo najteže. Proveravali smo, zvali, otkrivali i objavljivali. A ti si na kraju morao da izađeš pred kamere i priznaš sopstveni poraz.
Zato razveži jezik, Aleksandre Vučiću, i kaži sve. Možda će ti saradnja sa tužilaštvom biti najkorisniji politički potez u karijeri.
Samo nemoj više da vređaš građane kuknjavom kako je zakon zapravo osveta. Predugo si sebe poistovećivao sa Srbijom. Vreme je da država pokaže da može bez tebe i da zakon važi i za tebe.
Od nas nema pružene ruke pomirenja. Samo zahtev da te stigne ruka pravde.
Cici, što si ljuta? Pa mi smo tek počeli da postavljamo pitanja.
Vojislav Milovančević/Nova
Obraćanje Aleksandra Vučića - priznanje poraza:
https://www.youtube.com/watch?v=boLF8zpZU3c