Sve strane u Bosni i Hercegovini (BiH), kao i svi međunarodni akteri koji deluju u regionu, moraju poštovati Dejtonski sporazum i raditi na ponovnom uspostavljanju funkcionalnih demokratskih procesa, punog suvereniteta i vladavine prava u BiH, navodi se u najnovijem izveštaju Vlade Republike Srpske (RS) upućenom Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN).
U izveštaju, koji je Savetu bezbednostu upućen pred zasedanje 30. oktobra, na kojem će se raspravljati o stanju u BiH, navedeno je da Kancelarija visokog predstavnika (OHR) "nastavlja sa destruktivnim delovanjem i podnošenjem tipskih izveštaja u kojima se grubo iskrivljuje stvarno stanje u BiH i pogrešno prikazuju uzroci njene disfunkcionalnosti".
"BiH je postala primer neuspelog eksperimenta izgradnje države koji su sprovodile strane diplomate svojim upornim uplitanjem, uz slabo poznavanje kulture i istorije ovog regiona i bez ikakvog razumevanja ili uvažavanja Ustava BiH, usaglašenog u Dejtonu", stoji, između ostalog, u izveštaju.
Njihov intervencionizam, dodaje se, podrio je vladavinu prava na svim nivoima društva, ozbiljno narušio ustavni poredak BiH i produbio nepoverenje među narodima.
Optužili su OHR da podržava "centralističlke težnje", kršeći time Dejtonski sporazum, Ustav BiH i Ustav Republike Srpske, dodavši da je BiH "nazvati kolonijom bilo previše blago, pošto čak i kolonijom upravlja kolonijalni namesnik koji za svoj rad odgovara negde i nekom".
Optužili da je strani faktor svojim mešanjem "izopačilo je pravosuđe BiH i pretvorio ga u sredstvo političkog obračuna, inkriminisalo slobodu govora, dovelo do smene demokratski izabranih lidera i pogodovalo uzurpaciji javne imovine od institucija na nivou BiH, uz grubo kršenje ustavnih odredbi prema kojima ta imovina pripada entitetima".
U izveštaju je naglašeno da je jedini način da se otklone uzroci te disfunkcionalnosti i obnovi vladavina prava u BiH da se iz pravnog poretka zemlje uklone svi akti koje su nametnuli visoki predstavnici, uključujući i Kristijana Šmita, a koji su, kako je ocenjeno, suprotni Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH.
"Savet bezbednosti UN treba da pruži punu podršku poništavanju tih protivpravnih akata. Time bi se stvorili uslovi da se domaće institucije BiH posvete rešavanju problema u zemlji. Sve što je Republika Srpska ikada tražila jeste da se Ustav BiH, potpisan u Dejtonu, poštuje kako u samoj BiH tako i na međunarodnom planu, te da ga legitimne, demokratski izabrane institucije verno sprovode", ističe se u izveštaju Vlade RS.
Dalje se navodi da su na opštim izborima 4. oktobra građani RS dali nedvosmislenu pobedu vladajućoj koaliciji, dodavši da su na taj način "dali jasan demokratski mandat za nastavak dosadašnje politike, uključujući insistiranje na poštovanju prava RS utvrđenih Dejtonskim sporazumom i okončanju protivpravnog i diktatorskog delovanja visokog predstavnika u BiH".
Navodeći da u BiH i dalje postoje duboke političke i nacionalne podele, iz Vlade RS su ocenili da postoji i velik broj pitanja o kojima je moguće postići saglasnost, dodavši da RS podržava mere koje doprinose napretku BiH na putu ka EU, uz očuvanje nadležnosti entiteta zagarantovanih Ustavom BiH.
"Rukovodstvo RS iskazuje volju da sarađuje sa bošnjačkim i hrvatskim predstavnicima kako bi doprinelo mirnijoj i prosperitetnijoj budućnosti svih građana BiH", stoji u izveštaju.
Istaknuto je i da je značajno je da Željka Cvijanović i Darijana Filipović, koje su izabrane za srpskog, odnosno hrvatskog člana Predsedništva BiH, predstavljaju stranke koje se zalažu za obnovu suvereniteta i demokratskog ustavnog poretka BiH tako što će se "okončati protivpravno prisvajanje neograničenih, despotskih ovlašćenja visokog predstavnika".
U izveštaju je iznet i niz kritika na račun Centralne izborne komisije BiH (CIK), za koju je navedeno da je "pretvorena u stranački instrument centralizacije".
"Cilj CIK-a je da RS oduzme ustavno pravo da samostalno organizuje i sprovodi izbore na nivou entiteta. Ovu zabrinutost dodatno produbljuje prinudno uvođenje elektronske identifikacije birača i skenera glasačkih listića nabavljenih od kompanije Smartmatik, bez saglasnosti domaćih političkih aktera i transparentnog testiranja, čime se stvaraju ozbiljni rizici po digitalni suverenitet i bezbednost podataka", naglašeno je u izveštaju.
Ovakva zabrinutost, dodaje se, nije svojstvena samo RS, jer su slične sumnje u pouzdanost sistema kompanije "Smartmatik" često izražavane i u EU i u Sjedinjenim Državama.
"Osim toga, optužnice podignute u SAD protiv visokih rukovodilaca Smartmatika zbog podmićivanja i finansijskih malverzacija radi dobijanja ugovora za sprovođenje izbora, dodatno potvrđuju rasprostranjeno nepoverenje u ove sisteme širom sveta i opravdavaju odbijanje RS da slepo veruje neproverenim elektronskim sistemima kojima upravljaju strani subjekti, naročito sistemu koji kompaniji omogućava neograničen pristup javnim bazama podataka, uključujući biometrijske podatke građana", ističe se u izveštaju.
Ocenjeno je da ta "sistemska kršenja predstavljaju neprihvatljiv presedan na koji se mora odgovoriti pravnim i političkim sredstvima kako bi se zaštitila budućnost zemlje".