Kada je u Banjaluci proslavljana izborna pobeda američkog predsednika Donalda Trampa 2024. godine, tadašnji predsednik RS Milorad Dodik bio je sankcionisani zatočenik prethodne američke administracije i nekoliko zemalja Evropske unije.
Neposredno po Trampovom preuzimanju vlasti, Dodik je bio osuđen i morao je da napusti funkciju predsjednika Republike Srpske.
A onda su se stvari promenile. Obavljen je otkup koncesije od preduzeća Komsar, ruskog tajkuna Rašida Serdarova, pravdan potrebama RiTE Ugljevik da pristupi uglju i izbegavanjem navodne arbitraže. Potom je pokrenuta skupo plaćena kampanja u SAD za skidanje sankcija porodici Dodik i prijateljima. Ona se proširila i na političku poziciju SNSD-a i izborni nastup ove partije.
Na izborima 4. oktobra 2026. godine, ostvaren je istorijski rezultat SNSD-a. I dok zli jezici pričaju o kupovini glasova, uključujući plaćanje pojedinih hodža za glasanje u bošnjačkim sredinama, CIK i učesnici izbora ne osporavaju izborne rezultate.
I tako je Milorad Dodik, preko trnja, poveo SNSD do zvezda. Taj let ipak ima svoja ograničenja, o čemu svedoči mitska priča o Ikaru koja se u školama u Bosni i Hercegovini najčešće uči u 6. razredu osnovne škole.
Ona glasi:
„Kada je Dedal dao svom sinu Ikaru krila, upozorio ga je da nikako ne leti preblizu mora (da mu vlažnost ne oteža krila), a ni preblizu Sunca (da mu toplota ne otopi vosak). Opijen osećajem slobode i letenja, mladi Ikar je zanemario upozorenje. Počeo je leteti sve više i više prema užarenom Suncu. Sunčeva toplina je rastopila vosak, perje je otpalo, a Ikar se strmoglavio u more.”
Đaci u osnovnoj školi uče da ova mitska priča oslikava prekomernu ljudsku oholost, ponos i prkošenje bogovima ili prirodnim zakonima, koji neizbežno vode do propasti.
Priča je poučna, ali izgleda da nisu svi ispratili tu lekciju. Poraz Republikanske stranke na izborima za Senat i Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država pokazao je da blizina predsedniku Trampu, koji sebe tretira kao centar univerzuma, ne mora da bude lukrativna, već može da bude i politički riskantna.
O tome svedoči izveštaj grupe demokrata u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD od 15. septembra 2026. godine, pod nazivom „Plaćanje za igru na Balkanu: Kako politika Trampove administracije prema Bosni obogaćuje predsednikove lične saveznike i šteti američkom narodu“.
Pored kritike Trampove politike i ljudi iz njegovog okruženja, centralna meta u ovom izveštaju je Milorad Dodik. Izveštaj predstavlja putokaz za buduće poteze američkog Predstavničkog doma prema Zapadnom Balkanu.
Poslije januara 2027., kada krene novi saziv Kongresa, jedna od prvih meta biće neizostavno predsednik SNSD-a Milorad Dodik. Demokrate u Predstavničkom domu već najavljuju istrage, saslušanja svedoka, podatke obaveštajnih agencija i sankcije.
Predsednik Tramp može da stavi veto na sankcije Kongresa, ali ne može da zaustavi istragu i eventualno pravno procesuiranje prirode Dodikovog lobiranja.
Situacija za SNSD, a time i za Republiku Sepsku, nije nimalo ružičasta. Lider SNSD-a Milorad Dodik ima problem sa EU, Velikom Britanijom, američkim Kongresom i pobedničkom listom u Srbiji „Studenti pobjeđuju“.
Zabranjen mu je ulazak u Veliku Britaniju, Njemačku, Austriju i Sloveniju. U Izraelu je Netanjahu na izborima izgubio većinu.
U Sloveniji novoformirana antikoruptivna jedinica najavljuje istragu o novcu iz RS, a ubrzo u političku penziju najverovatnije putuje i njegov prijatelj, gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković.
Ipak, najgore od svega je kad se uđe u orbitu američke spoljne politike, koja počne da se ispostavlja kao američka unutrašnja politika. Kao iskusni političar, Dodik je svestan situacije, o čemu svedoči njegovo ćutanje i izostanak fotografija sa Floride poslije američkih međuizbora. U narednim mesecima građani će imati priliku da vide koliko je Dodik visoko poleteo i da li se toliko približio Suncu da mu budu spržena krila.
Sa druge strane, kada bi leteo malo niže, video bi realnost u Republici Srpskoj koja odudara od propagandnog veličanja uspeha u kampanji i izbornog rezultata. Ako se jednom nedeljno najpotentnija javna kompanija ERS zadužuje po visokim kamatama za elementarno funkcionisanje, ako RiTE Ugljevik ne radi, ako se uvozi struja po 300 evra za 1 MWh, ako struka kaže da je nemoguće koristiti ugalj iz Prijedora u TE Ugljevik, a to se radi, onda je sasvim izvesno da Republika Srpske tone u energetski kolaps koji za sobom vuče ukupnu ekonomiju.
U takvim okolnostima, od riskantnog sljedbeništva jednoj političkoj liniji u američkoj politici, mnogo je važnija stvarna konsolidacija energetike i ekonomije Republike Srpske. To se nikako ne može učiniti skupim posetama Floridi, već okretanjem načelu poslovice: „Uzdaj se u se i u svoje kljuse” i obnovi ekonomije Republike Srpske uz korišćenje bogatih ljudskih, energetskih i sirovinskih resursa.