Dok u Srbiji javnost iz dana u dan saznaje nove informacije o praćenju novinara, političara i aktivista, mađarska javnost u sredu je dobila pristup hiljadama dosijea tajne policije iz komunističkog perioda. U javno dostupnoj bazi podataka mogu da saznaju ko je radio za službu. Podaci pokazuju i nekoliko desetina osoba rođenih u gradovima u Srbiji.
Neko je u dokumentaciji našao bliskog rođaka, neko profesora iz srednje škole, neko bivšeg šefa.
Svi oni su imali takozvani karton broj šest (6) - odnosno dosije osobe koju je policija regrutovala za doušnika.
„Jedan od njih koje sam pronašla jeste moj bivši svekar, ali on je umro pre 40 godina, a druga osoba bila je supružnica jednog ujaka. I ta osoba je umrla pre 20 godina, tako da to nikada ne bih ni zamislila“, rekla je Mađarica Ema Cimbula.
Na internetu su sada dostupne evidencije saradnika komunističke tajne službe, dok će dosijei o njihovom vrbovanju biti objavljeni do kraja februara. Izveštaji o praćenim osobama ostaju pod posebnim pravilima pristupa, radi zaštite žrtava.
Građani koji su u sredu prvi imali mogućnost da pogledaju dokumentaciju kažu da je ona trebalo da bude objavljena odavno, a ne čak 36 godina posle pada komunističke vlasti.
„Prošlo je dosta vremena, što ima i dobre i loše strane. Jedna od prednosti je to što su mnogi od onih koji su bili vrbovani u međuvremenu preminuli ili su sada toliko stari da nema smisla raspravljati se s njima. Ali najviše me je rastužilo to kako su izvlačene informacije i koliko su često korišćene za ucene“, naveo je Jozef Mesaroš.
Mađarska je decenijama odlagala potpuno otvaranje dosijea, jer nije bilo političke volje, sve do dolaska Petera Mađara, kojem je to bilo jedno od predizbornih obećanja.
„Baza podataka nije potpuna, ne može biti i nikada neće biti potpuna. Ali, kao što smo već rekli, to što ne možemo sve da objavimo ne znači da ništa ne treba da bude objavljeno“, naveo je Mađar.
Za sada je teško utvrditi zašto su osobe postale doušnici - to tek treba da bude objavljeno.
„Možda su se osećali ugroženo, ucenjeno, bez obzira na to šta je kasnije upisano u njihove dosijee. Možda su se javili dobrovoljno, a možda su se osećali ugroženo i pokušavali da ispune ono što se od njih tražilo“, pretpostavlja istoričar Janoš M. Rajner.
Kako god da su se osećali, činjenica je da je mreža doušnika bila prisutna u školama, fabrikama, poljoprivrednim zadrugama, crkvama i porodicama. Da su pojedinci to radili i više od 30 godina.
Među 60.000 imena su i ona poznatih glumaca, voditelja, ambasadora kao i olimpijskog šampiona u dizanju tegova.
Simbolično, pristup dosijeima omogućen je je 4. novembra, na 70. godišnjicu sovjetskog gušenja Mađarske revolucije, posle kojeg je učvršćen režim koji je decenijama nadzirao građane.
Dušan Mlađenović