Zemljino magnetno polje nije svuda jednako jako. Iznad južnog Atlantika, između Južne Amerike i juga Afrike, ono je primetno slabije nego drugde.
Južnoatlantska anomalija, područje u kojem je Zemljino magnetno polje najslabije, od 2014. do 2025. godine proširila se za površinu približno jednaku polovini kontinentalne Evrope. To pokazuju podaci ESA misije "Swarm". Na tlu se ne oseća, ali sateliti koji prolaze kroz nju izloženi su većem zračenju, prenosi N1 Sarajevo.
Zemljino magnetno polje nije svuda jednako jako. Iznad južnog Atlantika, između Južne Amerike i juga Afrike, ono je primetno slabije nego drugde. To područje naučnici nazivaju Južnoatlantskom anomalijom i prate ga decenijama, a najprecizniji podaci danas dolaze sa tri identična satelita ESA misije "Swarm", lansirane 22. novembra 2013. godine.
Šta je pokazalo 11 godina merenja?
U radu objavljenom 2025. godine u časopisu „Physics of the Earth and Planetary Interiors“, tim koji predvodi Kris Finlej, profesor geomagnetizma na Tehničkom univerzitetu Danske, analizirao je 11 godina podataka misije "Swarm".
Anomalija se od 2014. godine proširila za površinu približno jednaku polovini kontinentalne Evrope, a deo iznad Atlantika, jugozapadno od Afrike, od 2020. slabi brže od ostatka.
„Južnoatlantska anomalija nije jedan blok“, kaže Finlej i dodaje da se prema Africi menja drugačije nego kod Južne Amerike. NASA je ranije zabeležila i da se područje najslabijeg polja razdvojilo na dva dela.
Zašto je magnetno polje baš tu slabo?
Magnetno polje stvara kretanje tečnog gvožđa u spoljašnjem jezgru, oko 2.900 kilometara ispod površine.
Na granici jezgra i omotača ispod južnog Atlantika postoje područja obrnutog magnetnog toka: tamo linije magnetnog polja ne izlaze iz jezgra, već se u njega vraćaju.
ESA navodi da se jedno takvo područje pomera prema zapadu ispod Afrike i dodatno slabi polje u tom delu anomalije.
Promene nisu prisutne samo na jugu. Područje jakog magnetnog polja iznad Kanade smanjilo se za 0,65 odsto Zemljine površine, otprilike koliko je velika Indija, dok se ono iznad Sibira proširilo za 0,42 odsto, približno koliko je velik Grenland.
Severni magnetni pol poslednjih godina pomera se prema Sibiru.
Šta to znači za satelite?
Magnetno polje odbija veliki deo naelektrisanih čestica sa Sunca i iz svemira. Tamo gde je slabije, ove čestice prilaze bliže Zemlji, pa su sateliti u niskoj orbiti prilikom prolaska iznad južnog Atlantika izloženi većim dozama zračenja.
Prema NASA, visokoenergetski proton može izazvati kratkotrajan kvar elektronike ili, ako pogodi ključnu komponentu, trajno je oštetiti.
Zato operateri satelita prilikom prolaska kroz to područje često isključuju delove opreme koji nisu neophodni.
Kroz anomaliju prolazi i Međunarodna svemirska stanica. NASA navodi da su astronauti unutar stanice dobro zaštićeni, ali instrumenti izvan nje beleže smetnje.
Instrumentu GEDI zbog toga se otprilike jednom mesečno resetuje napajanje, bez trajnih oštećenja.
Da li se ovo oseća na Zemlji?
Ne. NASA navodi da anomalija trenutno nema vidljivih posledica po svakodnevni život na površini Zemlje.
Kompasi, mobilni telefoni i GPS uređaji u svetu rade kao i ranije.
Naučnici ističu da je za razumevanje promena u Zemljinom jezgru potrebno dugoročno praćenje, zbog čega misija "Swarm" nastavlja da meri magnetno polje.