Oslobađanje institucija ili instinkt za samoodržanjem?
U Srbiji se formalno gledano ništa još uvek nije promenilo. Do konstitusanja novog skupštinskog saziva, izvršnu vlasti i dalje u tehničkom mandatu vode ministri u Vladi Đura Macuta.
Na čelu istražnih organa u najvećem broju slučajeva su isti oni ljudi koji su te institucije vodili i pre 25. oktobra. Ipak, čak i letimičan pregled preko medijskih naslova pokazuje da ništa nije isto.
Sve one krivične prijave koje su do pre dve nedelje odbacivane ili ignorisane danas predstavljaju prioritet u radu. Saopštenja tužilaštva i MUP-a sustižu jedno drugo produžavajući spisak onih koji su uhapšeni, osumnjičeni ili pritvoreni. A kako su na čelu institucija isti ljudi koji postupaju po istim zakonima, razumno je pitati – šta se promenilo?
Najočigledniji odgovor je – promenila se izborna volja građana. Sa 140 poslanika koliko će po konačnim rezultatima imati u Narodnoj skupštini, Studentska lista može samostalno da formira komotnu vladajuću većinu. I iako se ta izborna volja još uvek nije materijalizovala u vidu promene ljudi koji imaju poluge političke moći, promene su već vidljive.
Rezultati izbora promenili institucionalnu klimu
Nemanja Đurić, predsednik Sindikata sudske vlasti i kandidat za poslanika na Studentskoj listi za Insajder navodi da je sama pobeda Studentske liste, njena ubedljivost, ali i poruke sa kojima ostvarena bila dovoljna da se promeni atmosfera u institucijama.
„Legitimtet izvršne vlasti koja do sada držala šapu nad instucijama izbornim rezultatom prešao je na drugu stranu. Svi su svesni da je ta pobeda bila tako ubedljiva i tako legitimna. Pritom, biće formirana vlast koja ne planira da vrši pritisak na institucije. Studentska lista je pobedu ostvarila zahtevom sa formiranjem nezavisnih i samostalnih institucija.
Sama ta činjenica dovela do oslobađanja institucija i pre nego što je nova Vlada konstituisana. I sada već vidimo da tamo gde je postojala opstrukcija MUP-a toga više nema, institucije koje nisu dostavljale informacije sada su to počele da rade. Pritisak izvršne vlasti na institucije je nestao“, kaže Đurić.
Postupanje po krivičnim prijavama
Ipak, koliko god rad tužilaštva i policije u poslednje dve nedelje bio intenzivan, nešto drugačija slika se stiče kada se pogledaju pojedinačni predmeti. Najveći broj njih iniciran je po podnetim krivičnim prijavama, što znači da nisu proizvod postupanja po službenoj dužnosti i rezultat temeljnih istraga. Takođe, za neke predmete, poput sumnji na policijsku brutalnost iz avgusta prošle godine, nisu postojale nikakve formalne prepreke da se predmeti formiraju još tada.
Najzad, iako je formiran veliki broj predmeta, a u nekim slučajevima su i podnete naredbe o pokretanju istraga, važno je istaći da to predstavljaju samo uvodne faze krivičnog postupka. Tek po okončanju istraga i podizanju optužnica, može se reći da se neki slučaj približio pravnom epilogu.
Dug put do optužnica i presuda
I Đurić ističe značaj da toga da hapšenjima usledi kvalitetan istražni rad tužilaštva.
„Prvi korak u vidu pokretanja istražnih postupaka trenutno gledamo u realnom vremenu. Vrlo važan sledeći korak je da svi ti predmeti budu na čvrstim nogama. U prethodnom periodu imali slučajeve da su se nekada i svesno pokretale neke istrage da bi se ishodovalo oslobađajujćom presudom.
Onda se zbog pravnog principa ‚ne bis in idem‘, okrivljeni zapravo štiti jer se za isto delo ne može suditi dva puta. Zato je ključan naredni korak koji podrazumeva kvalitetno vođenje postupaka“, ističe Đurić.
Činjenica da je bitno drugačije postupanje tužilaštva i policije incirano pre ikakvih kadrovskih promena na vrhu sistema, budi sumnju u motive.
Siniša Janković, direktor Instituta za istraživanje korupcije Kareja iz Pančeva i bivši policijski inspektor navodi da je sve što gledamo prethodnih dana samo jedan vid političkog preletanja.
„Ovo nije klasično preletanje iz stranke u stranku, već jedna grublja i drskija forma.Svi ti koji do juče nisu mogli, hteli ili smeli da rade sada smeju. Nije se kod njih promenila svest, već se radi o instinktu opstanka.
Ovo je njihov pokušaj da se dodvore predstavnicima buduće vlasti, ali i da na neki način krivicu svale na odlazeći režim time što se šalje poruka da nisu smeli da rade zbog Vučića. Ali nije Vučić taj koji je udarao pendrekom studente, niti je Vučić taj koji je lično potpisivao naloge za postupanje.
To su sve radili konkretni ljudi koji su to činili jer su hteli da imaju beneficije, privilegije i bolja radna mesta koja nisu zasluživali. Oni sada kopaju rukama i nogama da rade predmete koji najbrže mogu da se završe i da pohapse sve one koje su morali da uhapse pre šest meseci. To je bacanje prašine u oči javnosti sa nadom da će se zadržati na svojim pozicijama što je duže moguće“, ističe Janković.
"Požar gase oni koji su ga zapalili"
On naglašava da je preduslov bilo kakve značajnije sistemske promene i oslobađanja institucija uklanjanje osoba koje su omogućile njihovo urušavanje.
„Potrebna je kadrovska promena, ali ne samo na vrhu već i po dubini i širini. Treba se spustiti sve do izvršilačkih pozicija. One su nužne, to je imperativ bilo koje dalje aktivnosti inače ništa od ovoga neće imati smisla. Ako dozvolimo onima koji su požar palili, da isti taj požar sada gase onda nije problem u njima, već u nama“, zaključuje Janković.
Do formiranja Skupštine i Vlade ne postoje pretpostavke za bilo kakvu kadrovsku promenu u policiji ili tužilaštvu. Nemanja Đurić napominje da svako ko dolazi iz sistema zna da je potrebna dublja promena.
„Svako ko razume sistem zna da ukoliko ne dođe i do sankcionisanja visokih funkcionera unutar pravosuđa zbog nezakonitog činjenja ili nečinjenja da ćemo se kroz neki vremenski period vratiti na isto mesto. Zbog toga u programu Studentske liste i postoji plan u pogledu lustracije“, kaže Đurić.
Vuk Jeremić