Troškovi avio-kompanije Er Kanada za gorivo porasli su u trećem kvartalu za skoro 75 odsto, i činili su gotovo trećinu ukupnih operativnih troškova kompanije. Cena litra avionskog goriva porasla je za 40 odsto u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom.
Nema naznaka da će se situacija promeniti nabolje do kraja godine, jer se prognozira da će cena goriva za četvrti kvartal dostići 1,72 dolara po litru. Kompanija očekuje da će oko polovine njenih potreba za gorivom ostati izloženo cenovnim fluktuacijama, što je delom posledica nestabilnosti cena goriva na aerodromima izvan Kanade. To je situacija koja je nastala nakon poremećaja pomorskog saobraćaja u Ormoskom moreuzu, kao posledica rata SAD i Izrael protiv Irana.
Drugi faktori koji utiču na finansijsku poziciju avio-kompanije uključuju trgovinski rat predsednika SAD-a Donalda Trampa sa Kanadom. To je uticalo na potražnju, pa je Er Kanada smanjila broj ruta ka SAD-u, a pojedine je i ukinula.
Slično se dogodilo i sa pojedinim međunarodnim rutama ka drugim destinacijama.
Ništa bolja situacija nije ni u drugim kanadskim avio-kompanijama, posebno niskobudžetnim, koje teško izlaze na kraj sa višim cenama goriva. Na sastanku sa Privrednom komorom Kalgarija, krajem oktobra, direktor VestDžeta Aleksis fon Hoensbroh apelovao je da se stvori nacionalna strategija za vazduhoplovstvo, kako bi se rešili problemi sa kojima se suočavaju.
U VestDžetu napominju da povećanje cena može pokriti samo deo dodatnog računa za gorivo, dok ostaju troškovi aviona, osoblja, aerodroma i vazdušne navigacije. Porezi, takse i obaveze zaštite putnika dodatno povećavaju pritisak.
Iz VestDžeta dolaze i kritike na račun federalnog finansiranja nekih avio-kompanija, jer to podržava subvencionisane cene, iskrivljuje konkurenciju i otežava komercijalno finansiranim prevoznicima da nadoknade veće troškove goriva kroz cene karata.