Za Aleksandra Vučića posledice smene njegove vlasti će biti ekonomsko urušavanje, odlazak stranih investitora iz Srbije, masovna otpuštanja, ugrožavanje isplata penzija, nestabilnost bankarskog sistema, širenja kriminala. Sve u svemu - kataklizma
Aleksandar Vučić je, očekivano, nakon izbornog poraza i gubitka vlasti počeo da političku tranziciju u Srbiji predstavlja kao neposrednu opasnost po opstanak ekonomskog i društvenog sistema.
U njegovim nastupima smena vlasti više nije samo politički događaj, već navodni uzrok ekonomskog urušavanja, odlaska stranih investitora, masovnih otpuštanja, ugrožavanja isplata penzija, nestabilnosti bankarskog sistema i širenja kriminala.
Očigledan cilj njegovih obraćanja punih neistina je izazivanje panike.
Povećana potražnja za evrima
Takav primer je povećana kupovina evra u menjačnicama.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), građani su 26. oktobra, dan nakon izbora, kupili 26,2 miliona evra, dok su istovremeno prodali oko 23,4 miliona. Tokom oktobra menjačnice su građanima prodale ukupno 571,6 miliona evra, a otkupile 515,3 miliona, što znači da je neto prodaja iznosila 56,3 miliona evra.
Povećana tražnja za devizama jeste dokumentovana činjenica, ali je NBS saopštila da su banke redovno snabdevale menjačnice evrima i da je devizno tržište funkcionisalo uredno. Zbog povećane tražnje NBS je privremeno produžila rok u kojem menjačnice neiskorišćenu efektivu vraćaju bankama sa 15 na 30 dana, kako bi im olakšala upravljanje gotovinskim zalihama.
Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenio je za NIN da povećana kupovina evra ne može sama po sebi da ugrozi kurs dinara, budući da se najveći deo deviznog prometa odvija preko banaka, a ne menjačnica. Kao potencijalnu opasnost izdvojio je situaciju u kojoj bi velike kompanije počele ubrzano da iznose kapital iz zemlje, uz napomenu da se to, prema njegovim saznanjima, ne događa.
Uprkos tome, Vučić je 11. novembra povećanu kupovinu evra iskoristio kao argument za tvrdnju da je do navodnog nedostaka gotovine došlo „zahvaljujući nestabilnosti i nesigurnosti koju su proizveli u zemlji i strahu ljudi koji kupuju evre u enormnim sumama“.
Povlačenje stranih firmi
Vučić je 7. novembra na radnom sastanku odbora svoje Srpske napredne stranke, a prema izveštaju Tanjuga, izjavio da je u Srbiji „najmanje stotinu firmi koje su morale da prepišu vlasništvo na nekog drugog i da je najmanje stotinu firmi počelo sa otpuštanjima“.
Tvrdio je i da velike kompanije sa Zapada i iz Turske zbog političkih promena najavljuju povlačenje iz Srbije.
Prema njegovim rečima, ukidanje treće smene u Teklasu u Vladičinom Hanu značilo bi oko 700 zaposlenih manje, dok bi odlazak Drekslmajera iz Zrenjanina ugrozio 1.150 radnih mesta. Pominjao je i japanski Jazaki, uz tvrdnju da će zbog odluke o otpuštanju 250 ljudi ostati bez posla.
Međutim, advokat za strana ulaganja Milan Parivodić podsetio je da je Drekslmajer još u februaru 2025. najavio otpuštanje 1.100 radnika, dok su otpuštanja u Leoniju i Aptivu najavljena iste godine
Ni odgovori samih kompanija ne potvrđuju političko objašnjenje njihovih poslovnih odluka, pa je kompanija Jazaki demantovala navode o planiranom otpuštanju radnika u Srbiji.
Predstavnici sindikata ocenili su da odlasci pojedinih kompanija nemaju veze sa pobedom Studentske liste, već sa krizom evropske automobilske industrije, istekom subvencija i promenama u poslovnim modelima stranih investitora.
„Reketiranje privrednika“
Gostujući na televiziji Pink 1. novembra, Vučić je izjavio da je Srbija za samo tri dana postala „banana, polukriminalna država“, tvrdeći da kriminalne grupe haraju Beogradom, Novim Sadom i drugim gradovima, da upadaju u kompanije i traže od vlasnika da im prepuste deo vlasništva.
Nekoliko dana kasnije ponovio je optužbe da kriminalne grupe obilaze restorane i firme, otimaju novac i kompanije, navodno pod zaštitom nove vlasti i Studentske liste. U jednom od obraćanja tvrdio je da policija ne reaguje jer je zauzeta drugim poslovima, uključujući obezbeđivanje kontejnera u kojima je završio dokazni materijal za krivična dela koja su počinili predstavnici bivše vlasti.
Studenti u blokadi u Aranđelovcu upravo su zbog toga pozvali policiju i tužilaštvo da ispitaju Vučićeve navode o pokušajima preuzimanja kompanija, naglašavajući da ne prejudiciraju krivicu, već traže utvrđivanje činjenica.
Alta banka i Poštanska štedionica
Povodom tvrdnji o iznošenju novca iz Alta banke i pokušaju prebacivanja novca iz Poštanske štedionice u inostranstvo, Vučić je 10. novembra optužio predstavnike nove vlasti da šire paniku.
Tvrdnje o iznošenju novca iz Alta banke nazvao je „notornom laži“, dok je za slučaj Poštanske štedionice rekao da eventualni prenos milijarde dinara ne bi mogao da ugrozi isplatu penzija.
Sve ove teme objedinio je u obraćanju 11. novembra, kada je izjavio da je Srbija za samo 17 dana izgubila ono po čemu je bila prepoznatljiva – stabilnost. Govorio je o „strahu koji se uvukao u domove građana“, problemima sa gotovinom, ugrožavanju institucija, političkim hapšenjima i navodnom teroru nove vlasti.
Takvo predstavljanje promena ima jasnu političku dimenziju, i zato Vučić „predviđa“ da će se nova politička većina raspasti za tri ili četiri meseca, i da je za sada na okupu drži samo strah od njega – Vučića.
On upozorenja o ekonomskom slomu miksuje s prognozama političkog raspada nove vlasti, čime se građanima sugeriše da je promena vlasti otvorila period neizvesnosti i opasnosti.
U tom smislu, Vučićeva poruka da posle njega „dolazi potop“ nije samo veoma upitna politička prognoza, već pokušaj da se odgovornost za probleme koji su postojali i ranije prebaci na one koji tek treba da preuzmu upravljanje državom.