Prema proceni istraživača sa Univerziteta Dalhausi, cene hrane bi naredne godine mogle da porastu za četiri do šest odsto, čime bi godišnji izdatak za ishranu za prosečnu četvoročlanu porodicu bio uvećan za 994 dolara.
Nekoliko faktora imaju presudan uticaj na to, od aktuelnog trgovinskog spora sa SAD-om, preko promena u prehrambenom proizvodnom sektoru i klimatskih promena, pa do dodatnih ekonomskih faktora, poput uslova rada.
Cene hrane generalno rastu već preko godinu dana, pa potrošači osećaju sve veći pritisak na kućni budžet.
Najviši rast se očekuje za cenu junetine, sedam odsto i to zbog nekoliko problema u tom sektoru. Kao najznačajniji uzroci tu su carine, generalno smanjenje stočnog fonda, i sve manje zainteresovnih za bavljenje ovom granom stočarstva, i predviđa se da će kriza potrajati i u 2027. godini.
Visoke cene junetine okrenule su potrošače ka piletini, što je, posledično, donelo porast cena i za piletinu.
Cene mesa verovatno će doprineti da se ono ređe nalazi na trpezi.
Očekuje se i rast cena kafe, za šta su klimatske promene najveći krivac.
Sa druge strane, voće i povrće je prvo na listi prehrambenih namirnica sa stabilnim ili čak nižim cenama, a verovatno je da će takva situacija biti i sa mlečnim i pekarskim proizvodima.
